Почетком овог века у Европи, изнети су проблеми, као и решења еколошког загађења; ваздуха, воде, на крају крајева читаве Планете Земље. Често се за узрок еколошких непогода наводи човек, као једино биће које је својим навикама, животом и премалом бригом, нарушио природни поредак.
Потрошачку навику коју смо временом у капитализму стекли, не само да је испољило материјалну особеност човека, већ је у свету превладало повећање конзумената. Људи као најосновнији конзументи све већег броја трговинских ланаца, у својој борби за еколошке проблеме, нису освестили сопствено негативно ангажовање.
Када је почетком 21. века у школском образованом систему инститирано на усађивање еколошке свести будућој омладини, ни у једном тренутку екологије за младе није обрађена са становишта потрошачке свести јер би то одступало од постојећих вредности.
Терминологија и свест генерално о екологији је нешто што је заиста потребно човеку, али и малом детету као будућој одраслој личности. Све је већи проблем духовног и унутрашњег стања људи који су глобалном политиком 60их година потпали под шаке конзумеризма.
Не може се рећи да је да наша свест о смећу, о дрвећу, о природи генерално, о значају и добробити река, ваздуха, небитна. Она је итекако важна и потребна, али се заборавља, да услед већег прилива робе, потрошни производи и њихово одлагање заврши у тој истој природи.
Супротно је ставу, о ангажовању и бици за природу, остати роб текућег епохалног производа. Однос човека и природе је синхронизован. Свакако је да човек вредност и потврду сопственог постојања треба да тражи на друге начине, не путем имања одређене ствари или још горе њиховог нагомилавања.
Не треба се ограничавати на једну једину ствар која нам нечему служи, као што је то било речи у неким пређашњим временима, али исто тако треба освестити људске мане, да досаду, тугу, лоше расположење, као и добро расположење, слободно време, итд. троши у тржном центру. Сваки наш одлазак у тржни центар, макар то била и кафа са пријатељима мами нас да наставимо неговати своју конзументску страну личности.
Индустријализација, механицистички поглед на свет, развој технике и технологије узнапредовао је живот на земљи, али нажалост променио и персепктиву човека у односу на природу.
Трансформација човекове свести, са фигуре претежно друштвеног карактера на доминантну фигуру, покренула је материјалистичку, популационистичку политику међу хумнастичким људским поретком.
Потрошачка свест узгалопирала је над еколошком, мада се под утицајем медија велики део људи труди бавити и остајати у пољу еколошких проблема, нажалост, без рефлкесије конзумеризма у сопственом животу, који много више нарушава природу.
Градови су услед индсутријализације постали много траженији у односу на село, велики број миграција се управо догодио са индустријским растом. Данас је, чак и смешна прича о зеленим површинама, уколико нас већина живи у граду, јер се сведе на то да је решавање главних еколошких проблема једино видљива на друштвеним мрежама.
Човек је онај који својим поступцима и понашањем мења свет. Уколико се људски живот сведе само на материјална добра, забаву која захтева паре, као и контанстне обиласке тржних центара, онда се заиста ни еколошка свест неће променити.
Да би се десила симбиоза човека и природе, потребно је поћи од себе, одупрети се великом броју реклама мегаломних брендова, схватити да куповина не решава живот, али да може и да смањи загађеност коју и ми, једнако колико и индустрија, испуштамо у природу, услед вишка хемије, гардаробе, козметичких производа, које често купимо јер су јефтини, јер је маркетинг одрадио своје и јер су нам у глави увек црви који говоре да су нам од животне важности.
„Шта има везе, и овако их не платим пуно“, размишља скоро сваки други човек.
Док год живимо једно, а боримо се за тотално другачије, показујемо не само хетерогеност сопственог нахођења, већ и сопствену непромишљеност, лакомишљеност и негацију синтезе са природом.
Аутор текста: Маја Буловић
Преузмите андроид апликацију.
