У Србији има 40 регистрованих кампова, а њихов број расте из године у годину, иако не оном брзином којом би представници ове индустрије у Србији желели.
Пандемија је поприлично заинтересовала и поново преоријентисала предузетнике у овом правцу јер је потражња за камповима и активностима на отвореном значајно порасла, каже Владимир Ђумић, председник Кампинг асоцијације Србије. Нема прецизних података о броју кампинг туриста у нашој земљи, али се процењује да их је између 30.000 и 40.000 годишње.
„Протекла година је показала да ће тренд развоја туризма у овом правцу бити већи него у свим осталим секторима туризма управо из појачане потребе људи за боравком на отвореном, у природи, у активностима које доприносе здрављу и тела и духа“, каже Ђумић.
У свету је, оцењује, камперизам у озбиљном порасту и према званичним статистикама из 2019. године, у Европи камперизам представља 25 одсто од укупних туристичких потенцијала.
Инострани кампинг гости су веома добри потрошачи у ванпансионској потрошњи и често се снабдевају управо у Србији домаћим производима на путу до Грчке. Троше у просеку и више од 50 евра дневно по особи, додаје Ђумић.
Ванпансионска потрошња у Европи износи, каже, 13 милијарди евра годишње у више од 25.000 кампова, а кампови чине од 20 до 25 одсто укупног туристичког промета.
Упркос превасходно транзитном карактеру Србије када је у питању кампинг туризам, веома чест случај је да се кампери задрже и два или три дана дуже, а посебно они који крену низводно Дунавом или они који стижу из Босне и Херцеговине. Пролазак кроз Западну Србију продуже користећи неколико дана за обилазак атракција на Златибору и Тари.
Ненад Андрић, генерални директор компаније „Андрић Компани“ из Руме, која се бави продајом и изнајмљивањем приколица, возила и опреме за кампере, потврђује да се у Србији из године у годину повећава интересовање за камп возилима. Процењује да се око 30 оваквих возила годишње увезе у нашу земљу.
„Најчешћи купци су особе које су опредељене за активан живот и одмор у природи, од младих парова са децом, преко озбиљних пословних људи, до људи у позном добу који су одлучили да након завршене професионалне каријере, свом животу дају потпуно нови смисао, тако што ће путовати по свету и уживати у чарима природе са себи драгим и блиским особама“, објашњава Андрић.
За више информација о новом заштићеном подручју на територији општине Крупањ прочитајте ОВДЕ.
Преузмите андроид апликацију.
