Аеродром у Новом Саду можда није значајан и познат колико и други у региону, али то би ускоро могло да се промени.
Пре будућности, ипак, погледаћемо у прошлост.
Нови Сад поседује аеродром више од једног века.
Најпре је то био аеродром „Југовићево“, отворен давне 1913. године. Тада још увек без назива, коришћен је искључиво у војне сврхе, а након Првог светског рата остао је на служењу Ваздухоплосвству Краљевине СХС.
У то време наш град је био центар југословенког ваздухопловства и седиште војног и цивилног ваздухопловства и фабрике авиона.
Након погибије команданта ваздухопловног пука пуковника Јована Југовића 1926. године, аеродром је 1928. понео назив „Југовићево“, а касније и читаво околно насеље.
На овом аеродрому била је прва пилотска школа, а ту су се налазиле и школе за резервне ваздухопловне официре, за извиђаче, авио-механичаре, и друге специјалистичке сврхе.
Немачке ваздухопловне снаге су почетком рата бомбардовале аеродром 1941. године, а они су га касније избетонирали и користили у своје сврхе.
Након рата аеродром није био у употреби, а 16 километара од Новог Сада, на Ченеју је отворен нови аеродром.
То се догодило 14. јуна 1953. године, а аеродром је служио Ваздухопловном центру Војводине.
Зашто баш Ченеј, одговор је знао командант Ваздухопловног центра Средоје Пајић, који је, наводно, до ове локације дошао након дугог трагања аутомобилом, али и прегледања карти.
Тако је изабрано да се нови новосадски аеродром нађе баш овде, на путу за Суботицу, где је остао и до данас.
Писта је травната, а са ње најчешће полећу спортски, мањи авиони, као и хеликоптери.
Повремено на аеродром слети и неки страни држављанин са малим приватним авионом, па су тако у протеклим годинама у Нови Сад слетали гости из Словеније, као и Немачке.
Аеродром користи и ЈКП „Циклонизација“, које одатле шаље своје авионе и хеликоптере које користи за третман против комараца из ваздуха.
Од 1923. постоји и Аеро-клуб „Нови Сад“, основан као огранак краљевског Аеро-клуба за Нови Сад.
За својих скоро 100 година постојања, овај аеро-клуб је „изнедрио“ више стотина чланова, изведено је више од 50.000 падобранских скокова, а више од 120.000 хиљада летова. Врши се обука пилота, једриличара, падобранаца и авио-механичара.
Многи чланови Аеро-клуба „Нови Сад“ су били државни репрезентативци, а како се клуб наводи на свом сајту, два светска рекорда које су постигли чланови аеро-клуба (број скокова у једном дану и групни висински скокови) ни до данас нису оборени.
Такође, вреди поменути да су у клуб сви добродошли, да се кроз њега још увек активно обучавају како пилоти једрилица, тако и механичари, организују се и бројна дружења, а увек се нешто и поправља и ради.
Клуб броји и многе старије чланове, бивше војне пилоте од којих се много може научити, уједно и ентузијасте ваздухопловства који би пуног срца дочекали да новосадски аеродром поново продише пуним, већим плућима.
Шта може бити будућност новосадског аеродрома у Ченеју?
На фотографији је модел ченејског аеродрома који су израдили студенти ФТН-а 2012. године.
Већ дуги низ година постоји план да се аеродром на Ченеју преуреди и постане мањи цивилни аеродром, са ког ће моћи да се стигне до Солуна, Тивта, Будимпеште, Љубљане, Беча и осталих регионалних центара авио-транспорта.
Ваздушни простор изнад Новог Сада погодан је за ваздухопловство јер се приликом анализа у последњих 20 година само неколико пута на небу затекла магла која би можда омела авионске летове.
У питању је изградња асфалтиране писте која би била полетиште авионима капацитета између 80 и 100 седишта.
Надоградња аеродрома предвиђена је и Планом детаљне регулације овог локалитета, који предвиђа да површина од 71 хектар буде подређена потребама већег аеродрома.
„Планира се редован линијски саобраћај, саобраћај нискобуџетних авио компанија, туристички чартер, раднички чартер летови и авио-такси летови. Регионални саобраћај планиран је да обезбеди повезивање Војводине са пословним центрима бивших југословенских република и другим околним земљама. Осим тога, планирано је да се задрже и све функције спортске и пољопривредне авијације“, наводи се у Плану детаљне регулације аеродрома „Нови Сад-Ченеј“.
Главна, бетонска писта, била би дужине 1,7 километара, а користили би је авиони распона крила до 36 метара. Уз то, постојала би и травната писта, као и сада, дужине један километар, за авионе пољопривредних и спортских намена.
Наравно, осим бетонирања писте, била би урађена и сва потребна пратећа инфраструктура попут аеродромске зграде, прикључења на пут, као и нових хангара, како се тренутно на аеродрому налази само један, који је изграђен давних педесетих година прошлог века.
Овај план захтева да се уради пројекат радова, а тек онда би се приступило бирању извођача и самим радовима.
Новосадско ваздухопловство има већу историју него што је његов тренутан значај, али то би у будућности могло да се промени, па би Новосађани поново могли да лете „из свог дворишта“.
Kako izgleda novosadska industrijska zona „na vodi“? (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
