Japanski i italijanski naučnici predložili su metod da se beba koja plače uspava za samo 13 minuta. Tvrde da će roditelj umiriti dete tako što će ga držati u naručju i istovremeno se kretati, a nakon što zaspi, neće ga previše naglo stavljati u krevetac.
Dete treba držati blizu tela i nositi ga pet minuta ujednačenim tempom bez naglih pokreta, napis. Kada dete zaspi, roditelj još uvek treba da ga drži u naručju i da sedi još pet do osam minuta pre nego što ga stavi u kolevku.
Mnogi roditelji pate jer njihova beba plaču noću. To je veliki problem, posebno za neiskusne roditelje, koji može značajno podići nivo roditeljskog stresa, a u retkim slučajevima čak i dovesti do zlostavljanja dec.
Naučnici su posmatrali kako su deca reagovala u četiri situacije:
- dok su ih majke držale u naručju dok su se kretale
- dok su ih držale u naručju u sedećem položaju
- dok su ležale u krevetiću
- i u situaciji kada patent zatvarač se lagano ljuljao.
Njihovo ponašanje snimale su kamere, a EKG uređaji su merili otkucaje srca. Deca koja plaču su se smirila posle samo 30 sekundi nošenja, a otkucaji srca su im usporeni. Sva deca su prestala da plaču, a polovina je zaspala. Ali kada su ih majke odmah stavile u krevetac, skoro trećina njih se probudila za samo 20 sekundi. Verovatnoća da će se probuditi bila je mnogo manja kada su ih majke držale u naručju još nekoliko minuta nakon što su ih uspavale. Stavljanje deteta u krevetac za ljuljanje imalo je sličan umirujući efekat. Suprotno je bilo ako su majke pokušavale da umire dete sedeći sa njim u naručju ili ako su ga položile u krevetac. Njihovi otkucaji srca u ovim situacijama su se odmah povećali, a isto se dešavalo i ako majka iznenada prestane da hoda.
Iako je svaka beba drugačija, ova tehnika je pokazala najviše uspeha kod beba koje plaču. Iako su u istraživanju učestvovale samo majke, veruje se da bi reakcija beba bila ista i sa očevima ili trećom osobom koja ih brine.
Naučnici veruju da su se deca smirila zahvaljujući takozvanom transmisijskom odgovoru, karakterističnom za sisare koji se rađaju bespomoćni.
Takvi sisari, a među njima su i ljudi, zahtevaju roditeljsku brigu i hranjenje dugo vremena. Kada, na primer, majka mačka ili pas pokupe svoje mladunčad za vrat i odnesu ih na drugu lokaciju, mladunčad instinktivno postanu pasivna, skupljaju se, uvlače zadnje noge i rep, a puls i disanje im usporavaju.
Ovo olakšava majci prenošenje i poboljšava preživljavanje. Pošto je u ovoj studiji učestvovalo samo 21 dete, naučnici napominju da njihove rezultate treba opširnije potvrditi.
Preuzmite android aplikaciju.
