Uskoro u Parizu počeće 33.Olimpijske igre.
Olimpijske igre, verne ljubitelje sporova na svake četiri godine obraduju sportskim nadmetanjima. A da li su one bile iste kao što su danas?
Još davno, 776. godine pre nove ere, u antičkoj Grčkoj održana su prva atletska nadmetanja između različitih gradova – država Drevne Grčke, u čast bogu Zevsu. Prva nadmetanja počela su u gradu Olimpiji, po kome današnje igre i nose naziv. Za ove igre karakteristično je bilo što su na njima mogli učestvovati samo muškarci.
Mnogo kasnije odlučeno je da se ove igre obnove, a simbolično, za prve moderne Olimpijske igre izabrana je Atina u Grčkoj u kojoj su i nastala ova nadmetanja.
Danas, na defileima i sportskim terenima na OI nimalo nije čudno videti žene, ali ranije to nije bio slučaj.
Morale su proći decenije, kako bi žene mogle da kroče na sportska bojišta i pokažu svoje veštine i sposobnosti. I sigurno je baš Pariz bitan za učešće žena na Olimpijadi, jer je upravo ovaj grad davne 1900. godine dobio čast da na svojim terenima vide i dame.
Iako ni tada nije bilo dozvoljeno ravnopravno učešće žena, ovo je zapravo otvaranje vrata njima da se danas ravnopravno tretiraju kao i muškarci.
U Parizu 1900. godine, kao deo Svetske izložbe, organizovane su prve Olimpijske igre na kojima se po prvi put pojavljuju i dame kao učesnice u takmičenju.
Iako je na tim Olimpijskim igrama učestvovalo 28 zemalja sa 997 takmičara, samo su 22 žene imale tu čast da se nadmeću u trci za medalju.
Ipak, dame nisu u potpunosti bile izjednačene sa muškim takmičarima, jer nisu mogle da učestvuju u svim sportovima. Dame su mogle da pokažu svoje sposobnosti samo u sportovima koji su se smatrali primerenim, poput jedrenja, tenisa i golfa.
Veoma interesantno je to da su takmičarke bile odevene od glave do pete, te su na primer, teniserke morale da igraju u dugim belim haljinama, široke suknje i dugih rukava, što nije bilo nimalo udobno i praktično, složićete se.
Šarlota Kuper, francuska teniserka, se tom prilikom veoma istakla i te 1900. godine bila je prva olimpijska pobednica u istoriji Olimpijskih igara. Dok je teniserka Katrin Žilu, učestvovala sa svega 13 godina.
Nije ova novina svima bila prijemčiva i draga. I baš osnivač igara modernog doba Pjer de Kuberten nije bio zadovoljan da se do tada “ceremonijalno slavlje muške atletike”, kako je on nazivao Olimpijske igre, pretvori u defile žena.
Bio je naporan i dug put da se dame izbore pre svega sa predrasudama, jer se u to vreme smatralo da neke discipline previše opterećuju žene, ali isto tako da nisu prikladne iz estetskih razloga. Da li su ovo bili opravdani “argumenti”, moglo bi se raspravljati?
Međutim, malo po malo, Igre za Igrama sve više su dozvoljavale da se dame uključe u takmičenja. Pa tako 1912.godine su počele da se takmiče u plivanju, da bi već 1928.godine počele sa nekim atlelskim disciplinama, što je bilo veoma značajno, jer se upravo atletika vrednuje kao ključni olimpijski sport.
I tako, svake četvrte godine, dame su postajale sve brojnije, sve kompetentnije za sve veći broj sportova. Te tako 1984. godina po prvi put dozvoljava damama da trče maraton. Koliko se percepcija i pogled na dame u sportu promenila, pokazuje da je 1992. godina uvela džudo kao discilinu za žene, zatim 2004. rvanje, 2012. godine i boks.
Verovatno sportski svet te 1900.godine nije mogao da pretpostavi da će upravo dame danas moći da se bore u skoro svim sportskim disciplinama.
Na sreću, danas nije upitno učešće žena na bilo kojim takmičenjima, pa tako i na OI. To je izuzetno značajno, pre svega kako bi i devojčice od najranijeg doba se opredelile za bavljenje sporom.
Preuzmite android aplikaciju.
