Postoji nekoliko različitih tvrdnji o tome ko je izumeo popularizovao prve žice električnih lampica za božićno drvce.
Godine 1880. čuveni pronalazač Tomas Edison stavio je neke od svojih novih električnih sijalica oko svoje kancelarije. A 1882. Edvard Džonson, koji je bio Edisonov kolega, ručno je spojio 80 crvenih, belih i plavih sijalica i stavio ih na svoje drvo u svom stanu u Njujorku. Svetla su bila otprilike veličine oraha.
Godine 1890. kompanija Edison objavila je brošuru koja nudi usluge osvetljenja za Božić. Godine 1900. drugi Edisonov oglas nudio je sijalice koje ste mogli iznajmiti, zajedno sa njihovim sistemom osvetljenja, za upotrebu tokom Božića. Postoje zapisi u dnevniku iz 1891. gde su doseljenici u Montani koristili električna svetla na drvetu. Međutim, većina ljudi nije mogla lako da koristi električna svetla na drvetu u to vreme jer struja nije bila široko instalirana u domovima.
Ali bogati ljudi su voleli da se pokazuju sa lampama postavljenim samo za Božić, ovo bi tada koštalo oko 300 dolara po drvetu, a danas bi ta vrednost bila više od 2.000 dolara.
Električna svetla na drvetu su postala vrlo popularna u SAD 1895. godine kada je predsednik Grover Klivlend dao naredbu da se jelka u Beloj kući da ukrasi svetlima po želji njegovih malih ćerki. Tradicija nacionalnog božićnog drvca na travnjaku Bele kuće započela je 1923. sa predsednikom Kalvinom Kulidžom.
U izdanju „The Ladies’ Home Journal“ iz decembra 1901. godine bio je oglas za „Edisonove minijaturne lampe“ koji je imao slogan „nema dima, mirisa ili masti“ i tada ste mogli kupiti ili iznajmiti svetla. Godine 1903. postojao je oglas iz Edisonsa sa božićnim svetlima zvanim festooni – koji su imali osam svetala po ‘festonu’. Setovi od tri festona, dakle 24 svetla koji koštaju 12 dolara ili možete iznajmiti svetla po ceni od 1,50 dolar. Ovo je i dalje bilo prilično skupo, ali mnogo jeftinije od tadašnjih 300 dolara koliko su lampice koštale u početku.
Još jedna tvrdnja o prvoj rasprostranjenoj prodaji nizova svetla dolazi od Ralfa Morisa, američkog telefoniste. Godine 1908. telefonskom žicom je povezao male sijalice sa telefonske centrale i njima ukrasio stolno drvo.
Livit Moris, Ralfov sin, napisao je članak 1952. za „Christian Science Monitor“, o tome kako je njegov otac izmislio lampice za božićno drvce, pošto nije bio svestan Edisonovih svetala.
1885. bolnica u Čikagu je izgorela zbog sveća na božićnoj jelki. Godine 1908. osiguravajuće kompanije u SAD pokušale su da donesu zakon kojim bi se zabranilo korišćenje sveća na božićnim jelkama zbog mnogih požara koje su izazvali. Međutim, ljudi su i dalje koristili sveće za paljenje jelki i bilo je više vatre.
Godine 1917., požar iz sveća na božićnom drvetu u Njujorku, dao je ideju tinejdžeru po imenu Albert Sadaka. Njegova porodica je došla iz Španije i napravila je nove pletene kaveze za ptice koje su svetlele. Albert je razmišljao o upotrebi svetla u dugim žicama i takođe je predložio farbanje sijalica svetlim bojama poput crvene i zelene. U narednim godinama, on i njegova braća osnovali su kompaniju „NOMA Electric Company„, koja je postala veoma poznato ime u božićnim svetlima.
Najviše svetla upaljenih u isto vreme na božićnoj jelki je 194.672 i to je uradio Kivanis Malmedi / Haute Fagnes Belgium u Malmediju, Belgija, 10. decembra 2010.
Kako su figura i balet Krcka Oraščića postali Božićni klasici
Preuzmite android aplikaciju.
