Početna > Život i stil
Život i stil

Kako smo dobili naše prezime?

Kao što nas naša imena označavaju i daju lični pečat, tako prezimena označavaju naše poreklo i korene.
Foto: PrtSc/Instagram/graviranje_plocica

I baš kao što je popularno pitanje u našem narodu „Čija ili čiji si“ , tako na to pitanje naše prezime može da približi sagovorniku odgovor. Porodično ime, odnosno prezime je „ime“koje nasleđujemo od naših predaka.

Druga polovina 14.veka je period kada su nastala prezimena i to uglavnom dodajući nastavke -ić, -ev i -ov , imenu oca ili majke, dede ili već nekoj drugoj osnovu, poput nadimka, plemena …

Pa tako imamo prezimena koja su nastala od imena, najčešće imena oca, tzv. patronimi: Jovanović, Marković, Branković, Petrović, Lazarević, ali isto tako i Markov, Jovanov i slično. Pa su se u okviru jedne kuće mogla čuti tri prezimena. Deda je nosio jedno, otac drugo, a sin pak treće, jer su dodavanjem nastavaka na očeva imena dobijali svoja prezimena.

Takođe i matronimi, prezimena nastala na osnovu imena majke, su poznata u našem narodu, pa tako imamo Mariće, Sariće, Višnjiće…

Foto: PrtSc/Instagram/graviranje_plocica
Nije bilo neobično da se uzimaju i prezimena po nadimcima, te su  dobijena prezimena Surovi, Surla, Kurjak, Kurjaković itd.

Neretko su prezimena nastajala dodajući pomenute nastavke zanimanjima, pa danas imamo Kovačeviće, Kujundžiće, Čobanoviće i slično.

Mudrinići, Lepojevići, Strahinjići i drugi su dobijali svoja prezimena po osobinama. Naravno, mesto porekla je takođe bilo jedno od osnova za dobijanje prezimena, pa otuda prezime Drobnjak, Lučanin, Sremac.

Dobro je poznato da su vlasti tadašnje Austrougarske, našem narodu na teritorije današnje severne Srbije zabranile prezimena sa nastavkom -ić, te su se na ovim područiju prezimena najčešće završavala na -ev, -ov ili -in.

I tako sve do polovine 19. veka, tačnije 1851. godine kada je knez Aleksandar Karađorđević ukazom zaustvio menjanje prezimena i od tada zapravo mi nosimo prezimena naših najstarijih i najznačajnijih predaka.

Kroz istoriju se dešavalo da naši velikani promene prezime. Malo se zna da je Miloš Teodorović 1810. godine uzeo prezime po imenu svoga dede Obrena i tako formirao prezime svima nama dobro znano Obrenović.

Prezime je pečat i sećanje svake porodice na dalekog pretka, a koje istovremeno u nasleđe našim pokolenjima.

Kaži mi, kakvo ime da ti dam?

Preuzmite android aplikaciju.