Увођењем допунског рада у здравственим установама у Србији, држава планира да смањи листе чекања на операције и прегледе.
Колико је тачно пацијената на тим листама, знаће се крајем године, када Републички фонд за здравствено осигурање заврши ажурирање тих података.
До пре два месеца на листи чекања за операцију био је и шездесетпетогодишњи Миломир Степановић.
„Оперисао сам колено. Успешно је обављено. Чекао сам неких четири и по године, уз то је било две године под короном када нису биле операције“, каже Миломир Степановић, из Крагујевца.
Најдуже се чека на ортопедске захвате. Само у Универзитетском клиничком центру у Крагујевцу на листи за вештачко колено или кук је око 1.300 пацијената.
„За протезу кука то је за 5, 6, 7 месеци може да дође на ред. Што се колена тиче ту је ситуација мало другачија и у принципу за тај податак одговор би био прави кад се листе ажурирају“, наводи проф. др Александар Матић, руководилац Клинке за ортопедију и трауматологију УКЦ Крагујевац.
Корона – главни кривац за повећање листа чекања у здравственим установама у Србији. Осим за ортопедију, чека се и на кардиохирургију, операцију катаракте и магнет.
„Ми имамо осам операционих сала, које раде пре подне и четири које раде по подне. Преко 40 до 50 операција дневно“, каже проф. др Слободан Милисављевић, в.д директора УКЦ Крагујевац.
Лекова, уградног и потрошног метеријала за операције има, тврде у Републичком фонду за здравствено осигурање. Сада је план да се листе чекања смање допунским радом лекара.
„Радиће потпуно исто особље које је до сада радило, али ван свог радног времена. Биће додатно плаћени и то не само медицинско, већ и немедицинско особље“, наводи проф. др Сања Радојевић Шкодрић, в.д. директорка РФЗО.
Почетак примене ове стратегије у Србији очекује се следеће године.
Преузмите андроид апликацију.
