Pred glasanje na referendumu u nedelju, RTS je proveravao modele koje druge evropske zemlje primenjuju kod izbora nosioca najvažnijih pravosudnih funkcija. Način izbora koji trenutno postoji u Srbiji najsličniji je onom u Sloveniji.
Višestruki otmičar, silovatelj i ubica devojčica – afera koja je poslednje decenije prošlog veka uzdrmala Belgiju i njen pravosudni sistem. Propusti sudija, tužilaca i policije u tom slučaju uzdrmali su poverenje u rad državnih organa. Ubrzo su usledile promene ustava kako bi se ojačala nezavisnost pravosuđa. Formiran je – Vrhovni savet sa 44 člana.
„Polovina članova tog tela se imenuje kroz interne izbore u okviru pravosudne struke, drugu polovinu imenuje belgijski Senat. Za svako imenovanje sudije ili tužioca potrebna je dvotrećinska većina“, navodi dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.
Kada vrhovni savet predloži nekog sudiju, taj predlog ide ministru pravde. On ima pravo da odbije, ali ne može da predloži nekog drugog, već predlog vraća Vrhovnom savetu pravosuđa i onda se tamo ponavlja procedura.
Procedura izbora onih koji dele pravdu u Italiji ustanovljena je krajem 50-ih godina.
Visoki savet pravosuđa je Ustavom priznato telo koje obezbeđuje i garantuje autonomiju i nezavisnost pravosuđa u Italiji i ima odlučujuću ulogu u njegovom funkcionisanju.
„Ovaj organ reguliše konkurse za prijem u funkciju, proceduru ispita, premeštaja, napredovanja u karijeri i prestanka službe. Zakon predviđa da je sastavljen od 27 članova i njime predsedava Predsednik Republike uz prvog predsednika i pravobranioca Kasacionog suda“, kaže dopisnica iz Milana Sanja Lučić.
Po starosti sličan, po uređenju drugačiji model je u Nemačkoj.
Izbor sudija i tužilaca je kompletno u rukama politike. Skupština, odnosno donji i gornji dom parlamenta imaju presudan uticaj kao i ministar pravde, dok sve sudije zvanično imenuje savezni predsednik.
„Tužioci su pre svega birokrate koji su deo ministarstva pravde, tako da tu ministar pravde što na saveznim što na pokrajnskim nivoima ima ključnu reč“, ističe dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.
Kako je u regionu?
Poslednju reč pri izboru u zemljama regiona uglavnom dele – struka i parlament. Drugačija slika je jedino u Mađarskoj, gde Pravosudni savet u potpunosti čine nosioci pravosudnih funkcija.
„U Makedoniji je rešenje specifično – osam članova su nosioci sudijske funkcije, dok su pet članova pravnici koje bira ili parlament samostalno ili parlament na predlog predsednika. S tim što je u Makedoniji specifično rešenje jer se prilikom tih izbora vodi računa i o zajednicama koje čine manjine u toj zemlji. U Sloveniji je rešenje po kojem parlament bira sudije, međutim na osnovu predloga Saveta“, kaže Miloš Stanić sa Instituta za uporedno pravo.
Najsličniji slovenačkom modelu trenutno se primenjuje u našoj zemlji. Uskoro bi mogao da se promeni – da se sudije i tužioci umesto u Skupštini, biraju u Visokim savetima sudstva i tužilaca od strane kolega.
„Jedni kažu da smo otišli suviše daleko sa razvlašćivanjem politike, drugi kažu da nismo otišli dovoljno. Upravo ta dva pola govore da smo postigli dobar balans“, pojašnjava Stanić.
Da li je dovoljan – presudiće građani, sutra, na više od 8.000 birališta.
Uputstvo za prijavljivanje za 100 evra na portalu Uprave za trezor
Preuzmite android aplikaciju.
