Сигурно сте небројено пута прочитали савете о томе која вина треба да избегавате ако бројите калорије, у које доба дана је најбоље да пијете вино уколико водите рачуна о свом здрављу, као и то да би вино обавезно требало да пијете уз оброк.
Међутим, мало је познато шта нам то вино заправо чини ако га пијемо на празан стомак – поред тога што нас брже опија, како тачно утиче на наше органе, какве промене у нивоу шећера изазива, а како нам ремети сан ако га не пијемо на препоручљив начин. И који је то, заправо, препоручљив начин? Управо тиме се, између осталог, бавио Желимир Бантић, специјалиста фармације и мастер медицине дуговечности и здравог старења, што је иначе од пре неколико година нови смер на Медицинском факултету Универзитета у Београду.
Желимир је, наиме, поред бројних других намирница, на својој кожи испитивао и какве промене у нашем телу изазива вино, и то у различитим околностима – преко дана на празан стомак, увече на празан стомак, уз оброк богат угљеним хидратима, уз оброк пун влакана и протеина и ево шта након свега тога каже.
– Иако у свету постоји доста радова на ту тему, код нас нико није радио таква истраживања и једноставно сам желео, за почетак, да на својој кожи потврдим какве промене у телу изазива конзумација вина. Оно што су показали моји тестови јесте да ако се вино пије на празан стомак у току дана, онда алкохол у њему доста оптерети јетру. Он тада брзо пролази кроз желудац и улази у танко црево, чиме брже стиже и у циркулацију, у крв. А што су веће концентрације алкохола у крви, јетра се више брани да заштити организам, да га детоксикује и онда долази до већих осцилација шећера у крви. А ми онда често у таквим ситуацијама осећамо и неке симптоме попут пада шећера, енергије, малаксалости и дрхтавице. И то причам о здравим особама, а код оних који имају дијабетес, које су на инсулину, све је још израженије – објашњава Желимир.
Он напомиње да се оваква последица у телу добије након што се попије и само једна чаша вина на празан стомак, а што је број чаша већи, штета је само већа. На мерењима које је он на себи радио шећер се после два сата од испијања вина враћао у нормалу, с обзиром на то да је он здрава особа, али су у међувремену бележене осцилације шећера, веће него што би требало, а то, како каже, ствара метаболички стрес у организму.
Највећи проблем, према његовим речима, дешава се када се вино пије увече, пред спавање, и то на празан стомак.
– Ту добијамо два проблема. Поред тога што тада у току спавања може да дође до хипогликемије, односно пада шећера у крви, алкохол такође нарушава квалитет сна и његову архитектуру, односно ремети фазе спавања. Тада долази до фрагментације сна, када се особа буди у току ноћи, а код оних који имају несаницу или лак сан, код њих је тај утицај конзумирања алкохола пред спавање још већи. Тело током спавања тада не може да се опорави, нити регенерише и сав метаболички отпад који се створи у организму током дана ми још затрпамо тиме да радимо детоксикацију алкохола ноћу. Све то јако оптерећује организам – наводи Бантић.
Његова теза није да се вино, као алкохол, забрани, нити да људи не уживају у стварима које воле, него да науче како да то здравије раде. А то би за почетак значило, како каже, да се вино пије у првој половини дана, уз ручак или одмах после ручка.
– Ако се већ пије уз вечеру, то треба да се заврши четири сата пре спавања. Притом, вечера треба да буде лагана, са доста салате или поврћа и са протеинима. На тај начин се обезбеђује и стабилнија гликемија и мирнији сан. Ипак, увек бих пре препоручио да се конзумира уз ручак, јер ће се ако не конзумирају алкохол пре спавања, људи ујутру будити одморнији и наспавани – истиче Желимир.
Он је овом приликом објаснио и којим тачно редоследом намирнице у једном оброку треба да се уносе у организам. И он тај редослед препоручује увек, и када се не конзумира вино, односно било који алкохол, а поготово уз конзумацију. Најпре, према његовим речима, треба појести неку салату или поврће, па онда протеине и масти, па тек онда угљене хидрате – ако се већ уносе.
На тај начин, уколико се уз оброк конзумира вино, успорава се скок алкохола у крви, а што је мањи скок алкохола, мањи је и метаболички стрес. Односно, јетра на тај начин равномерно и полако детоксикује алкохол из крви и успева да одржи глукозу стабилном. А Желимир је објаснио и зашто је овај редослед битан:
– Људи могу да замисле наш желудац као један лавабо, а цев из лавабоа да замисле да је танко црево. И све оно што уђе прво у лавабо иде прво и у црево. Ако влакна прво уђу у наш организам, она успоравају пражњење желуца и пролазак хране из желуца у танко црево. А зашто нам је битно да храна полако пролази – зато што на тај начин влакна успоравају разградњу скроба и апсорпцију глукозе и зато што се тако спречава да глукоза нагло уђе у крвоток кроз танко црево, односно спречава се велики скок шећера у крви. А што имамо мањи скок шећера у крви, мањи је и скок инсулина. А што је мањи скок инсулина, мање имамо инфламације и више смо метаболички флексибилнији. Људи који имају константно повишен инсулин, теже мршаве, више се гоје, имају проблем са енергијом, фокусом итд.
Бантић истиче да је посебан проблем ако се вино пије уз угљене хидрате. Тада се, каже, излучује много инсулина да би се шећер вратио у нормалу или се сав вишак шећера, глукозе претвара у масно ткиво. Притом фруктоза, како каже, има десет пута гору метаболичку последицу. Фруктоза се метаболише у јетри и у већим количинама може повећати стварање масти.
– Висок шећер у крви узрокује и гликацију, односно лепљење глукозе за све протеине у крвним судовима и ћелијама, чиме се нарушава њихова структура и постају дисфункционални. Рецимо, дешава се пропадање наше коже или унутрашњих органа које ми не видимо. А ми то све можемо да избегнемо или да успоримо ако правилно једемо, а то значи прво салата или поврће, па протеини, па масти и на крају шећери – напомиње Желимир, који је, иначе, у жељи да се по завршетку студија бави и саветовањем у овој области, основао Академију здравих навика јер је у пракси закључио да лекари и фармацеути за то најчешће немају времена због броја прегледа и пацијената.
Он истиче да уколико неко годинама не примењује ове наведене принципе здраве исхране, уносећи притом алкохол на празан стомак, или мимо оброка, и уз велику концентрацију угљених хидрата, а без уношења велике количине влакана на почетку оброка, то може допринети развоју инсулинске резистенције и метаболичких поремећаја који дугорочно повећавају ризик од дијабетеса.
– Данас све више младих има инсулинску резистенцију, у стању су повишеног инсулина, када панкреас не стиже да одмори. Тако да је кључно да смо уоброчени, да је размак између оброка око три, четири сата и да се оброци са доста влакана правилно уносе. А ако се уз то попију једна-две чаше вина, оне онда неће доводити до великих осцилација шећера – закључак је Желимира Бантића на крају разговора за Вино.рс.
Преузмите андроид апликацију.
