У Србији се не спроводе савремене методе сузбијања комараца, пише др Душан Петрић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Кључ је у специјализованим методама намењеним различитим врстама комараца.
У Србији се сузбијање комараца још увек врши на одраслим формама комараца, често из авиона.
Мада овај приступ јесте ефикасан ако се спроведе на прави начин, он је истовремено ограничен на релативно мале површине на које, када је бројност велика, нови комарци могу долетети после неколико дана. Онда је, да би их се решили, потребан још један третман.
Такође, сви биоциди (отрови) за сузбијање одраслих комараца штетни су и за остале инсекте, и због тога је овакав начин сузбијања забрањен у већини европских земаља.
Са друге стране, развијен је велики број метода за сузбијање комараца које се базирају на познавању биологије различитих врста или група врста и због тога су високо специфичне – али су и изразито ефикасне и еколошки мање штетне.
Постоје, примера ради, велике разлике између “речних” и “кућних” комараца: код првих се одрасле јединке јављају пошто вода поплави јаја положена у земљу поред река, па се нова генерација јавља само после пораст нивоа река, док код потоњих женке полажу јаја на површину воде, и њихов развој је континуиран у току сезоне.
Уколико се, најчешће услед незнања, методе типичне за сузбијање “речних” комараца примене на “кућног комарца”, резултати ће бити разочаравајући.
Узећу Дунав као пример на коме ћу објаснити сузбијање “речних” комараца, а затим изнети разлике у приступу борби против “кућног” (кућни комарац, Цулеx пипиенс, вектор вируса Западног Нила) и “контејнерског” комараца (азијски тиграсти комарац, Аедес албопицтус, вектор денга, чикунгуња и Зика вируса).
“Речни” комарци: Правовремена примена бактеријског токсина
Женке “речних” врста комараца полажу јаја у земљу, бирајући места која ће бити плављена у току наредних десет година и на којима могу да преживе ниске зимске температуре (-25°Ц).
У народу влада уверење да се комарци јављају када Дунав почне да опада, и оно јесте делимично тачно јер је перцепција везана за појаву одраслих јединки.
Међутим, комарци тј. њихове ларве се заправо јављају (пиле) када река почне да расте и вода покрије јаја. Ларве се слабо крећу, концентрисане су на релативно малој површини која је 1000 пута мања од оне на које се из изворишта поред река за свега неколико дана разлете изузетно мобилне одрасле јединке.
Ларве и лутке живе у води и развијају се, зависно од њене температуре од једне до две недеље. Ларва се пресвлачи и пролази четири ступња развоја, а ефикасно сузбијање се може извршити до раног четвртог ступња, односно у релативно кратком временском интервалу.
Ларве живе само у стајаћој или благо покретној води дубине до 1 метра а концентрисане су поред обала излива. Основни генератор појаве и бројности “речних” комараца је број пораста нивоа Дунава изнад одређеног нивоа у периоду март – октобар. Прва јаја положена у земљу плавних терена активирају се када ниво Дунава код Новог Сада порасте изнад 200 цм, а најезде се јављају када ниво водостаја пређе 400 цм.
Из изнетог је јасно да је сузбијање ларви прави избор у борби против “речних” комараца али и да су време и место третмана пресудни за успех.
За сузбијање ларви се може користити високоселективни егзотоксин бактерије Бациллус тирингиенсис исраеленсис, која је иначе редовни становник нашег земљишта. Овај токсин је у Израелу открио научник Јоел Маргалит, родом из Чантавира у Војводини.
Овај токсин нема неповољно дејство на велику већину осталих акватичних организама, супротно биоциду за сузбијање одраслих комараца који убија све остале инсекте, укључујући и пчеле.
Прецизно време третмана (сигнал је пораст Дунава преко одређеног нивоа) и локација површина на којима су присутне ларве могу се одредити у спрези интензивног рада на терену и модела симулације плављења са виском резолуцијом. Подаци се затим пребацују у навигационе уређаје летилица које ефикасним третманима могу смањити бројност ларви преко 90% и поуздано решити проблем узнемиравања од стране “речних” комараца.
Нажалост, ова методологија се не примењује у Србији, вероватно јер захтева много рада а доноси мали профит.
Сузбијање или ерадикација?
Реч сузбијање звучи грубо али најближе описује о чему се ради приликом регулисања бројности комараца.
За разлику од ерадикације која има за циљ потпуну елиминацију неке врсте, а могућа је само на изолованим територијама и при ниској бројности циљане врсте, сузбијање је усмерено ка смањењу бројности до нивоа који ће спречити преношење болести или узнемиравање.
Стога можемо одахнути јер у арсеналу мера за сузбијање постоје оне које су еколошки прихватљиве и осим неколико врста или чак и само једне врсте комарца, не штете другим организмима који са њима деле станишта.
Повољна чињеница је и то да се ниједна животиња која једе комарце не ослања на њихове ларве или одрасле као основни извор хране.
Ово пре свега јер су ситни, јављају се у огромном броју (односно количини коју је немогуће конзумирати) и доступни су релативно кратко. Због тога у јеловницима жаба, ласта и слепих мишева комарци чине свега неколико процената укупног оброка.
“Кућни” и “контејнерски” комарац: Решење кроз производњу стерилних мужјака
Сузбијање кућног и азијског тиграстог комарца је много захтевније.
У анализи коју смо урадили за Италију, Француску, Грчку и Србију установили смо да мере сузбијања које се користе у овим земљама не утичу значајно на популациону динамику и бројност кућног комарца.
Женке овог комарца јаја полажу на воду било где се она налазила – у чаши заборављеној у судоперу, зачепљеном олуку, шахту, кантама, бурадима, барама, каналима.
Женке азијског тиграстог комарца јаја полажу тик изнад површине воде на сличним местима, осим у барама и каналима. Према местима где женке полажу јаја и где се у води развијају ларве и лутке, групу комараца са истом биологијом којој припада и тиграсти комарац зовемо и “контејнерски комарци”.
Њихова јаја се пиле чим у контејнер доспе нова количина воде која их прекрије (приликом кише или због активности људи). Места где женке кућног и тиграстог комарца полажу јаја често су скривена и измичу третману.
Додатно, женка тиграстог комарца никада не положи сва јаја у исти контејнер како би повећала шансе за опстанак потомства.
И одрасле јединке добар део живота проводе у затвореном простору, на скривеним местима унутар стамбених објеката и тако избегавају утицај сузбијања. Обе врсте се континуирано развијају од марта до октобра и максималну бројност одраслих достижу у другој половини лета.
Основни генератор њихове бројности је темпаратура. Падавине су важне али, како обе врсте живе у урбаним срединама, недостатак падавина увек надомести човек својим активностима везаним за потрошњу и начин чувања воде и бриге о контејнерима.
Учинковитост класичних мера сузбијања (третмани ларви и одраслих) ових врста не прелази недовољних 50-60%. У случају избијања епидемије, примење се емергентно свакодневно сузбијање ларви и одраслих у периметру од 200 м око оболелих становника. Оно је просторно ограничено и има негативан утицај на живи свет у подручју третмана.
Међутим, када се у класичне медоде сузбијања тиграстог комарца укључи детаљан преглед, елиминисање и третирање изворишта ларви и отпуштање стерилних мужјака ефикасност се подиже на задовољавајућих 90%.
Оваква мера је још увег скупа због високог трошка производње стерилних мужјака тиграстих комараца, и чињенице да је без обзира на високу еколошку вредност усмерена на сузбијање само једне врсте комараца.
Међутим, стерилни мужјаци тиграстог комарца се могу искористити као дронови који ће пренети ларвицид до изворишта у којима се поред тиграстих налазе и ларве кућног комарца. Стерилни мужјаци много боље од било ког радника на сузбијању проналазе контејнере у којима се развијају ларве и максимално подижу ефикасност сузбијања.
На Пољопривредном факултету у Новом Саду једна од активности “Центра изузетних вредности Једно здравље – вектори и клима” је и изградња експерименталног постројења за производњу стерилних мужјака. У плану су и истраживања и производња мужјака који ће преносити ларвицид.
Сузбијање комараца између здравствене политике и бизниса
У САД, контролу комараца спроводе окружне организације за сузбијање комараца.
Оне су основане као јавна предузећа почетком 20. века као реакција државе на епидемије жуте грознице, енцефалитиса и маларије. Разлог за њихово формирање била је заштита јавног здравља.
Окружне организације за сузбијање комараца тесно сарађују са универзитетима, заводима за заштиту здравља људи и животиња и становницима округа а њихов основни циљ, пошто су непрофитне, је смањивање броја комараца.
Систем за сузбијање комараца у Европи је првобитно базиран на заштити од узнемиравања, док су питања јавног здравља тек недавно постала релевантна.
Негативна страна европског система је та што је већина предузећа за сузбијање комараца приватне компаније које послују без хармонизације са научним сазнањима и међусобне координације.
Избор метода и техника вођен је профитом, ретко се користе сазнања из програма надзора, праћења и предиктивних модела те је и ефикасност обично недовољна. Ниска ефикасност је последица некоришћења изузетно вредних података о параметрима локалних популација комараца и интеграције модела заснованих на очитаним параметрима у електронске системе података отвореног приступа.
Сузбијање комараца захтева прелаз са досадашње праксе на системе за подршку одлучивања засноване на знању. У Србији више не постоје јавна предузећа за сузбијање комараца.
Ако овим оперете врта рерне, тврдокорна масноћа може се истопити за само пола сата
Преузмите андроид апликацију.
