Zakon predviđa kažnjavanje onih koji se bave vraćanjem kilometraže.
Kako da prepoznate da li je na automobilu vraćena kilometraža? Mnogi kupci polovnjaka imaju taj problem i sa pravom sumnjaju u ono što piše na satu, ali ta sumnja je teško dokaziva! Urednik i voditelj emisije SAT Mladen Alvirović pozabavio se ovom temom, koja interesuje gotovo sve vozače u Srbiji, i pokušao da pronađe odgovor na tu večitu dilemu.
Alvirović je čak pitao i jednog advokata da li je vraćanje kilometraže krivično delo i ko bi po zakonu bio odgovoran za njega. Advokat je kazao da odgovornost za ovo krivično delo snose i vlasnik automobila na kojem je vraćena kilometraža i onaj koji je kilometražu vratio. On je objasnio da ukoliko se utvrdi da je kilometraža na kupljenom automobilu vraćena, kupac može da poništi kupoprodajni ugovor i traži povraćaj novca. Dakle, zakon predviđa kažnjavanje onih koji se bave vraćanjem kilometraže.
„Krivični zakon u članu 208. propisuje krivično delo prevare i kažnjava učinioca tog krivičnog dela u konkretnom slučaju kada je u pitanju vraćanje kilometraže. Odgovorni bi bili i vlasnik vozila i lice koje izvrši tu uslugu vraćanja kilometraže, jer je u pitanju saučesništvo. Od konkretnih okolnosti zavisi da li će to lice koje vrši uslugu vraćanja kilometraže biti tretiran kao sa-izvršilac ili pomagač“, rekao je advokat Stojan Mićović iz advokatske kancelarije „Dražić, Beatović i Stojić“ i dodao:
„To je krivično pravni aspekat, a postoji i građansko pravni aspekt ako se proda vozilo sa vraćenom kilometražom i to se kasnije utvrdi onda može da se taj ugovor poništi ili raskine bez obzira da li je sada to lice vratilo kilometražu. Dakle, ako ja vratim kilomtražu i tebi prodam vozilo, a ti prodaš njemu i on ako utvrdi da je vraćena kilometraža može da poništi ugovor sa tobom zato što je bio u bitnoj zabludi. Ti nisi učinio to krivično delo, ali taj ugovor može da se poništi“, naglasio je on.
Međutim, sve ovo je pod uslovom da budu uhvaćeni, a pošto je nameštanje kilometraže toliko rasprostranjeno vrlo je teško uhvatiti nekog u prevari.
Kako prepoznati da li je automobil zaista prešao onoliko koliko piše na satu?
„Ono što ljudi mogu da pogledaju jeste stanje vozila. Da vide da li je u skladu sa pređenom kilometražom. Mogu pogledati u enterijeru delove koji se habaju prilikom svakodnevne vožnje. Na primer, možete da pogledate obruč upravljača. Ukoliko je vozilo prešlo preko 50 hiljada kilometara nije uobičajeno da on bude pohaban. Takođe, ako je vozilo prešlo 120 hiljada kilometara nije uobičajeno da obruč upravljača bude kao nov. Ako vidimo nov obruč, a piše da je vozilo prešlo preko 120 hiljada, tu onda nešto nije u redu i treba dalje istražiti. Isto važi i za druge delove koji su u svakodnevnoj upotrebi, a to su ručica menjača, pedale, deo ispod patosnice, sedišta, kao i prekidači koji se koriste svaki dan. Najbolje bi bilo da vozilo poseduje elektronsku servisnu knjižicu kod ovlašćenog servisera. Papirne servisne knjižice su isto neki pokazatelj, ali mogu se lako falsifikovati, pa samim tim ne predstavljaju realno stanje vozila“, objasnio je Caran.
Na to se nadovezao i šef službe za procenu vrednosti i štete na vozilu „Dekra“ Darko Stevanović:
„U zavisnosti od starosti vozila i stanja provera se vrši na više načina. Provera se vrši na samom vozilu, jer nije isto pregledati vozilo koje je prešlo 40.000 kilometara i vozilo koje je prešlo 240.000 kilometara. Postoje razni pokazatelji pređene kilometraže – tanje kočionih diskova, kočione pločice, stanje izduvnog sistema, spoljna korozija, unutrašnja korozija i još dosta tačaka na koje treba da se obrati pažnja. Prosečna pređena kilometraža na godišnjem nivou u EU je nekih 40.000 kilometara. U slučaju da kupac kupuje vozilo koje je staro 10 godina, a na kilometar satu stoji 170.000 kilometara to je jasan alarm da treba obratiti pažnju i posvetiti malo više vremena proceni same pređene kilometraže vozila“, naglasio je Darko.
Mnogi prodavci polovnih automobila takođe se susreću sa ovim problemom, pa je bilo zanimljivo čuti i kako se oni snalaze u ovakvim sistuacijama. Prodavac polovnih automobila, kaže da oni kupuju automobile od lizing kuća koje im za svaki auto daju revizorski izveštaj u kojem piše koliko je auto prešao i na osnovu toga oni kupcima garantuju da kilometraža nije vraćena.
Tražite uverenje o ispravnosti
„Najbolji savet je da od prodavca tražite uverenje o ispravnosti Agencije za bezbednost saobraćaja. Svi automobili koji su uvezeni u Srbiju posle 15. aprila 2014. godine moraju da imaju takvo uverenje. U njemu piše koliko je automobil prešao kilometara u momentu kada je ušao u Srbiju“, objasnio je Željko Regoda iz revije SAT.
U emisiji je čak progovorio i jedan od ljudi, čiji identitet nije otkriven, koji se bave nameštanjem kilometraže, pritom otkrivši tajne svog zanata.
„Preko specijalnog priključka pristupam centralnom računara sa svog kompjutera i menjam podatke o kilometraži na svim mestima na kojima su upisani. Na motornom računaru, na komandnoj tabli, ABS-u i tako dalje. Kad tako pristupim, mogu za par trenutaka da napišem bilo koju kilometražu. To je zapravo jednostavna kompjuterska operacija. Moram da pristupim svakom modulu posebno i da u njemu promenim kilometražu. Svaki taj modul je zaseban, ali komunicira sa motornim računarom. Na što se više mesta ti podaci nalaze, treba više vremena da se oni promene“, rekao je on i dodao:
„Za onoga ko zna šta radi, to nije teško. Recimo, najlakše je promeniti kilometražu kod folksvagenovih i fijatovih automobila, a najteže kod BMV-a i mercedesa, jer se podaci čuvaju na daleko više mesta, pa je potrebno mnogo vremena da se svuda izmene. Najteže je promeniti u motornom računaru, a ovo posle ide lako. Kod nekih modela automobila podaci se čuvaju u ključu, ali ih on vuče sa motornog računara, tako da time ne moramo posebno da se bavimo. Ne postoji više automobil na kojem kilometraža ne može da se vrati“, zaključio je on.
Preuzmite android aplikaciju.
