Zaista je opštepoznato da mi ljudi dok nešto ne izgubimo, često nismo svesni koliko je značajno to što imamo. Ova izreka se ponekad može odnositi i na naše zdravlje.
Polako se pozdravljamo i sa poslednjim danima lepog vremena i pripremamo na sezonu u kojoj ćemo, ili bi bar trebalo, nekoliko meseci skrivati noseve ispod toplih vunenih šalova.
Međutim, u borbi protiv bolesti, pogotovo sada kada je njihova sezona, pored svih zaštitnih slojeva koje navlačimo na sebe, najveću ulogu, ipak, igra naš imunitet.
Savetnik za ishranu i suplementaciju, Strahinja Marković, izdvojio je svoje vreme i podelio znanje koje ima sa nama, kako bismo u situacijama koje nam predstoje uspeli da “odigramo“ pametno i zaštitimo svoje zdravlje.
“Neprestano smo pod napadom mikroorganizama koji nisu vidljivi našem oku i koji pokušavaju da se razviju u našem telu. Na svu sreću mi imamo odbrambeni mehanizam koji je aktivan 24 sata bez pauze, ali se i nasuprot tome uspemo razboleti. Naš odbrambeni mehanizam je imuni sistem“, uveo nas je Strahinja u priču.
View this post on Instagram
On je istakao da postoje dve vrste imunog sistema i upoznao nas sa njima:
Urođeni imuni sistem
To je prva linija odbrane. Specifični proteini koji se nalaze u našoj krvi se vezuju za „uljeze“ i time ih čine metom za makrofage i neutrofile, ćelije koje ubijaju viruse.
Iako je urođeni imuni sistem efikasan, neke infekcije uspeju da se izvuku. Imuni sistem se i dalje bori protiv njih dok pokušava da uspori njihov dalji razvoj i u pomoć mu dolazi stečeni imuni sistem.
Stečeni imuni sistem
Stečeni imuni sistem čine limfociti – bela krvna zrnca (T i B ćelije) koja na precizniji način uklanjaju bakterije. B ćelije proizvode antitela koja se vezuju za bakterije i time se šalje signal fagocitima, još jednoj vrsti limfocita, da ih eliminišu.
T ćelije su preciznije pri eliminisanju virusa i luče citokene koji uništavaju ćelije. Ono po čemu je stečeni imuni sistem specifičan je da ima sposobnost pamćenja: pamti susret sa mikroorganizmom i odgovor na njega.
Kada smo ga upitali koja hrana bi mogla da nam ojača imuni sistem, Strahinja je bez razmišljanja izvojio beli luk i vitamine C i D.
Kako beli luk pomaže u borbi protiv prehlade? Da li je on lek ili preventiva? Koliko ga treba konzumirati?
“Beli luk poboljšava aktivnost limfocita i povećava stvaranje T ćelija. Međutim, beli luk neće smanjiti dužinu prehlade nego se treba koristiti pre nego što se simptomi pojave.
Moram da napomenem da previše belog luka može izazvati smanjen krvni pritisak. Ko se odluči za beli luk kao preventivu od prehlade, 3 – 6 čenova na dan izgnječiti pre konzumacije kako bi se aktivirale njegove bioaktivne komponente’‘, istakao je Strahinja i dodao da oni koji izbegavaju beli luk zbog zadaha, ovaj problem mogu da reše sa suplementacijom belog luka koju bi trebali da unose u količinama od 600 do 1200 miligrama dnevno.
Vitamin C, kada, kako i koliko?
“Vitamin C je najpopularniji vitamin koji se dovodi u vezu sa prehladama. Da bi nas vitamin C zaštitio od prehlade, moramo ga uzimati redovno i to pre nego što se simptomi prehlade pojave. Dnevnu dozu, 1-2 grama, treba podeliti u par doza u toku dana“, savetovao je.
Ono što treba da znate pre nego što krenete da unosite vitamin D
Marković je u nabrajanju stvari koje bi mogle da nam pomognu da ojačamo imuni sistem naveo i vitamin D, međutim, kako kaže, veoma je važno da pre nego što se odlučite za ovu suplementaciju proverite stanje vitamina u telu, jer preteran unos vitamina D može biti veoma štetan po zdravlje.
Nizak nivo vitamina D povezan je sa slabom funkcijom imunog sistema i povećanjem respiratornih infekcija.
Naš savetnik za ishranu i suplementaciju dodao je da bismo kako bi organizam bio zdrav, osim hrane koja treba biti bogata raznovrsnim voćem, povrćem, žitaricama i kvalitetnim mesom, morali povesti računa i o fizičkoj aktivnosti, snu i redukciji stresa.
“Tek kada je sve na svome mestu, tada možemo reći da je organizam zdrav“, zaključio je na kraju.
Da li je rast stanovništva u Novom Sadu vezan za povratnike iz inostranstva?
Preuzmite android aplikaciju.
