Naš sistem za varenje je dom ogromnog broja bakterija koje zajedno čine složen ekosistem unutar kojeg hrana dospeva i „putuje“ kroz telo, pretvarajući hranljive materije u energiju neophodnu za život i normalno funkcionisanje organizma.
Da bi se uspostavila i održala normalna funkcija creva, svakodnevna konzumacija treba da uključuje prirodne probiotike koji blagotvorno deluju na crevnu floru i podstiču varenje.
Glavnu ulogu u ovom zadatku imaju bakterije mlečne kiseline, koje su prepoznate kao najefikasnije u uspostavljanju bakterijske ravnoteže organizma.
Poznato je da probiotičke kulture koje se nalaze u mlečnom jogurtu podstiču varenje i aktivaciju metabolizma, koji je u toj situaciji drastično usporen.
Dobre bakerije u crevnoj flori – kako pomažu i kako se unose?
Dobre i loše bakterije u crevnoj flori su najčešće uravnotežene samim rođenjem. Disbalans može da donese dominaciju loših bakterija i samim tim stvori preduslove za neke zdravstvene probleme, budući da je crevna flora povezana sa celokupnim funkcionisanjem organizma, pa u skladu sa tim može da ostvari negativan uticaj na mnoge aspekte zdravlje.
Zato je važno voditi računa o crevnoj flori i držati koncentraciju dobrih bakterija pod kontrolom. To je najlakše ostvariti unosom probiotskih bakterija u organizam, koje su prisutne u velikom broju namirnica pogodnih za svakodnevnu konzumaciju.
Probiotske bakterije u crevnoj flori
Probiotici su glavno sredstvo postizanja balansa crevne flore, jer unošenjem probiotskih bakterija usled bolesti, stresa i raznih štetnih uticaja koji izazivaju disbalans, dobre bakterije dobijaju “pojačanje”, tako da se stanje ponovo normalizuje u korist ravnoteže crevne flore.
Ono što ipak treba napomenuti, jeste da probiotici ne mogu potpuno zameniti jednom narušenu prirodnu crevnu floru, ali na vrlo jednostavan način mogu imitirati prirodne dobre bakterije, i tako pomoći oporavak crevne flore dok se potpuno ne oporavi.
Vrste probiotskih bakterija i njihovi učinci
Najzastupljenije probiotiske bakterije su razne vrste roda bifidobakterija (Bifidobacterium) i laktobacila (Lactobacillus), poput: Bifidobacterium bifidum, Bifidobacterium breve, Lactobacillus acidophilus, Lactobacilus plantarum, a među drugim vrstama se nalaze i Lactococus i Sacharomyces.
Povoljni učinci probiotika se ogledaju u uspostavljanju ravonteže crevne flore, prevenciji i lečenju dijareje, smanjenju upala mokraćnog sistema, snižavanju holesterola, smanjenu krvnog pritiska, prevevenciji rizika od loših bakterija izazvanih stresom i karcinoma, što najbolje pokazuje njihovu višenamensku funkciju, kao i povezanost crevne flore sa raznim procesima u organizmu.
Pogotovo su korisne bakterije mlečne kiseline, zbog njihove sposobnosti da pretvore šećer (kao i laktozu) i druge ugljene hidrate u mlečnu kiselinu. Na taj način omogućavaju fermentaciju, ali i prezervaciju hrane, čime se snižava Ph vrednost i sprečava rast loših bakterija.
Preuzmite android aplikaciju.
