Muzika u najranijem uzrastu može da utiče na razvoj dece, pre svega na govor, ali i na emotivnu inteligenciju. Mališanima treba puštati dečje pesme poput onih koje izvodi hor „Kolibri“ a nikako muziku za odrasle koja je često neprimerena i tekstualno i muzički.
Muzikolog i kulturolog Bojana Nestorović kaže da deca obožavaju muziku, bez obzira na muzički pravac.
„Muzika je biološka potreba i dete ako nešto voli od svih aktivnosti, to je muzička aktivnost. Koju muziku voli zavisi šta se pušta i sluša kod kuće. Sve se nosi iz kuće, pa i muzički ukus“, objašnjava Nestorovićeva.
Stručni tim muzičkih pedagoga, kompozitora i izvođača može da svakom detetu prenese pravu, iskrenu ljubav prema dobroj i kvalitetnoj muzici. Takođe, muzika može da utiče na razvoj govora kod dece.
„Radimo tzv. ranu muzičku stimulaciju i edukaciju kod dece od prve do treće godine“, navodi Nestorovićeva i dodaje da su to pesmice jednostavnog obima koje deca najpre pasivno slušaju, a zatim ponavljaju uz podršku roditelja ili stručnog lica.
Na kraju deca sama uspeju da izvedu celu pesmu uz tačno intonativno pevanje i govor. Čak i u tako ranom uzrastu, deca su otvorena za sve i prihvataju i vole energiju koja se može preneti muzikom.
„Kroz muziku se može razviti emocionalna inteligencija, npr. mi tako razvijamo empatiju pesmicom Kad bi meni dali jedan dan ja ga ne bih potrošio sam“, navodi Nestorovićeva dodajući da se na taj način osim empatije razvija i druželjubivost i plemenitost, a smanjuje se agresivnost.
Najvažnije je deci dati izbor
Roditelji mogu i treba da usmeravaju decu na stil muzike na sličan način na koji im sugerišu hranu koja je dobra, a koja ne.
„Važno je da se dete od malih nogu uključi u muzičku aktivnost, da se roditelji bave njima, da znaju koliko muzika može da oblikuje nečiji karakter i koliko ima moć i uticaj na razvoj deteta“, objasnila je Nestorovićeva.
Tinejdžerske godine su doba kada je primetan uticaj društva, ali mnogo pre toga, u predškolskom muzičkom obrazovanju, koje kod nas još nije dovoljno zastupljeno, deci treba dati veliki izbor – od klasične, preko narodne izvorne, pa sve do džeza.
Bojana Nestorović ističe značaj upotrebe muzike u terapijske svrhe: „U čuvenom Mocartovom efektu se puštaju određene numere ovog kompozitora da bi se dete umirilo pred spavanje“.
Ipak, dete se najbolje umiri kada čuje majčin glas, to jest kada ona peva jer ga je slušalo još tokom trudnoće.
Mališanima treba puštati dečje pesme poput onih koje izvodi hor „Kolibri“ a ne muziku za odrasle koja je često neprimerena i tekstualno i muzički, kao što su i video-spotovi namenjeni odraslima.
Još jedan dokaz da muzika leči: Mocartova sonata ublažava simptome epilepsije
Preuzmite android aplikaciju.
