Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja koji se obeležava na današnji dan, cilj je da se podigne svest i slika o dobrobiti mentalne higijene kao jedne od neizostavnih karika za kvalitetno funkcionisanje u životu.
Mentalno zdravlje nije samo tema onih koji osećaju neku tegobu i pritisak, već je razlog za razgovor svih ljudi. Zdrav odnos prema svetu i sebi je osnov za dobro funkcionisanje u društvu, na poslu, u partnerskom odnosu, ali i u samoći.
Povodom toga naš današnji sagovornik je Ružica Radović, master psiholog i psihoterapeut.
Ona nam je pojasnila šta je mentalno zdravlje, kakva je situacija u Srbiji, ko se pre odlučuje na savetovanje, mušakrci ili žene. Takođe, saznali smo i neke zanimljive metode za poboljšanje mentalnog zdravlja, koje posebno mogu da budu interesantne mladim osobama jer uključuju različite pristupe i tehnologije.
Evo nekoliko primera:
Aplikacije za mentalno zdravlje: Postoji sve više mobilnih aplikacija koje pružaju alate za upravljanje stresom, meditaciju, vežbe dubokog disanja, praćenje raspoloženja i druge resurse za unapređenje mentalnog zdravlja.
Umetnička terapija: Ova terapija koristi kreativne aktivnosti kao što su slikanje, ples, muzika ili pisanje kako bi se izražavale emocije i promovisalo isceljenje. Može biti posebno korisna za ljude koji teže verbalnom izražavanju.
Podrška putem video igara: Neki razvojni timovi kreiraju video igre koje se fokusiraju na razumevanje i upravljanje mentalnim zdravljem, pružajući edukativno i terapijsko iskustvo.
Mobilne klinike za hitne intervencije: Mobilne jedinice koje pružaju hitne mentalno zdravstvene usluge mogu brzo intervenisati u kriznim situacijama i pružiti podršku pojedincima u zajednici.
Ružica navodi da je važno napomenuti da: „iako su ova inovativna rešenja korisna, nisu zamena za profesionalno savetovanje i terapiju. Osobe koje se suočavaju sa ozbiljnim mentalnim problemima trebaju potražiti pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje“.
Pitanja o mentalnom zdravlju:
1. Šta je mentalno zdravlje?
„Mentalno zdravlje je kompleksno stanje koje obuhvata emocionalno, psihološko i socijalno blagostanje pojedinca. Osoba sa dobrim mentalnim zdravljem može se nositi sa svakodnevnim stresovima, razvijati zdrave odnose, ostvarivati svoje ciljeve i doprinositi zajednici. To uključuje i sposobnost suočavanja sa teškoćama, emocionalnu stabilnost i pozitivno samopoimanje.“
2. Na koji način možemo da utičemo na mentalno zdravlje?
„Briga o mentalnom zdravlju podrazumeva niz aktivnosti koje mogu pomoći očuvanju i unapređenju mentalnog blagostanja. To uključuje redovno vežbanje, zdravu ishranu, dovoljno sna, tehnike za upravljanje stresom poput meditacije ili joge, održavanje socijalnih veza, izražavanje osećanja i empatiju prema sebi i drugima. Takođe, važno je prepoznavati kada je potrebna profesionalna pomoć i potražiti je bez osećaja stida.“
3. Kakva je situacija u Srbiji po pitanju brige o mentalnom zdravlju?
„Situacija u Srbiji u vezi sa brigom o mentalnom zdravlju može da se poboljša. Postoje organizacije, bolnice i privatne prakse koje pružaju mentalno zdravstvenu podršku. Međutim, još uvek postoji stigma oko traženja pomoći za mentalne probleme, a pristup uslugama može biti ograničen, naročito u ruralnim područjima.“
4. Da li se odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta menja u odnosu na ranije decenije?
„Odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta danas može biti drugačiji nego ranije. Internet je omogućio veći pristup online terapiji, čime se povećava dostupnost ovih usluga. Takođe, smanjuje se stigma oko traženja pomoći za mentalne probleme, što dovodi do većeg broja ljudi koji se odlučuju za terapiju.“
5. Koji je danas najčešći uzrok mentalne krize?
„Najčešći uzroci mentalne krize mogu varirati, ali često uključuju stres, depresiju, anksioznost, traumatske događaje, gubitak voljenih osoba, finansijske teškoće i socijalnu izolaciju.“
6. Kako se mladi danas nose sa izazovima vremena i da li to ostavlja na njih posledice?
„Mladi se danas suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući pritisak uspeha, povećanu upotrebu tehnologije i društvenih medija, kao i promene u društvenim normama. Ovo može imati negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje, dovodeći do anksioznosti, depresije i drugih problema.“
7. Šta može da se praktikuje da bi se mentalno zdravlje poboljšalo?
„Poboljšanje mentalnog zdravlja može se postići kroz svakodnevne navike koje promovišu blagostanje, kao što su redovno vežbanje, pravilna ishrana, dovoljno sna, tehnike za upravljanje stresom, povezivanje sa drugima, izražavanje osećanja i, ako je potrebno, traženje profesionalne pomoći.“
8. Da li se mogu u terapiji upotrebiti neke inovativne i kreativne metode?
„Terapija može koristiti različite metode, uključujući inovativne i kreativne pristupe poput umetničke terapije, igra terapije, majndfulnes terapije, terapije putem interneta i aplikacija, kao i pristupe prilagođene individualnim potrebama klijenta.“
9. Kakvo je balkansko poimanje psihoterapije i mentalnog zdravlja?
„Balkansko poimanje psihoterapije i mentalnog zdravlja može zavisiti od kulture, obrazovanja i stava pojedinca. U nekim delovima Balkana, stigma oko mentalnih problema još uvek može biti prisutna, ali se postepeno menja kako se širi svest o važnosti brige o mentalnom zdravlju.“
10. Ko se češće odlučuje da potraži pomoć, muškarci ili žene?
„Statistički gledano, žene se češće odlučuju da potraže pomoć za mentalne probleme u poređenju sa muškarcima. To može biti delimično posledica društvenih očekivanja i stereotipa o muškoj ranjivosti, ali je važno napomenuti da svi, bez obzira na pol, mogu imati mentalne izazove i trebaju podršku i terapiju kad je to potrebno.“
Preuzmite android aplikaciju.
