Rimsko carstvo je kroz svoju istoriju iznedrilo mnoga bitna imena. Obično su to carevi, hrabri vitezi i pobunjenici koji su svojim imenom obeležili jednu epohu, međutim, ko je bila žena čiji mozaik zauzima veoma važno mesto u crkvi San Vitale u Raveni?
Teodora je bila žena cara Justinijana. Jasno vam je da se radilo o izuzetno bitnoj osobi tog doba, čim je njen mozaik upriličen u neposrednoj blizini Isusa Hrista. Ipak, literature koja bi to potvrdila zaista je malo.
Njen lik se pojavljuje i opisuje u Prokopijevoj “Tajnoj istoriji“, gde je autor naziva “Teodora iz bordela“.
Prokopije u svom delu o Teodori piše kako je volela da igra bez odeće, te kako je “dopuštala guskama da kljucaju žito sa donjeg dela njenog tela“.
Priča o Teodori je sledeća:
Rođena je oko 500. godine nove ere. Njen otac, čuvar medveda na carigradskom hipodromu preminuo je kada je imala nepunih pet godina. Njena majka se odmah zatim preudala, a svoje ćerke je naučila da plešu i igraju kako bi na hipodromu izmolile posao za svog novog očuha.
Očuh je zarad Teodorinog zavodničkog umeća dobio posao, ali sa njime i Teodora, koja je tada postala plesačica i glumica, te zvezda hipodroma.
Veruje se da je i Teodora, kao i većina tadašnjih glumica i plesačica bila prostitutka.
Misli se da su ona i njena sestra, koliko god zvučalo neverovatno za ono vreme, imale i po nekoliko abortusa, a da je Teodora svoje prvo dete rodila sa 14. godina.
Nakon što je postala punoletna, veruje se da je teodora postala ljubavnica Hekebola, guvernera današnje Libije, te sa njime otputovala daleko od hipodroma. Međutim, Hekebola je nakon nekog vremena napustila i doživela verski preobražaj.
Postala je, ni manje – ni više, Hrišćanka!
U svojoj 21. godini upoznala je Justinijana, sina zemljoradnika, izuzetno jakog u pravu. Iako se njegova porodica protivila ovoj ljubavi, pogotovo njegova tetka, carica Eufemija, Justinijan ju je oženio, a kada je 527. godine postao car, Teodora je postala carica.
Teodora je poznata po tome da se borila za ženska prava. Za vreme svoje vladavine uvela je smrtnu kaznu za silovanje, zabranila ubijanje preljubnica, zabranila prisilnu prostituciju, podržavala mogućnost razvoda, ali i starateljstvo majki nad decom.
Pod njenim vodstvom žene su čak dobile mogućnost da nasleđuju imovinu što je bio veliki korak za ono vreme.
Međutim, neke od priča govore da, koliko god se borila za statuse i prava običnih žena, veoma je oštro napadala sve žene od kojih se osećala ugroženo, čak i caricu Eufemiju.
Neki navodi koji nisu provereni govore da je bila umešana u mnoga mučenja, ubistva i prinudne brakove.
Umrla je u svojim četrdesetim godinama. A danas, kada je nauka toliko napredovala, veruje se da je preminula od raka.
Preuzmite android aplikaciju.
