Pedeset i sedam godina prošlo je od istorijskih događaja kada je nabujali Dunav pretio da potopi ne samo Novi Sad već i Bačku ravnicu. Obale Dunava postale su prve linije fronta, u ratu, u kome se čovek uhvatio u koštac sa samom prirodom i svom njenom silinom – i pobedio.
Prvi znaci za uzbunu
Rastao je Dunav tog proleća postepeno i polagano se uvlačio u podsvest ljudi. Šta god radili, jednim okom se, sa blagom zebnjom, gledalo ka Dunavu. Dokle će da raste? Bilo je najčešće postavljeno pitanje. Malo po malo, santimetar po santimetar Dunav je preplavio Novosadski “Štrand” i veslački klub Danubijus. “Možeš misliti raste Dunav, raste svake godine”, “Svake godine je isto” govorili su oni sa dokoni sa puno optimizma. Ali ta godina nije bila kao predhodne…
Vrag je odneo šalu
Dunav je dostigao kvotu 680, pa 720, 730… svaki dan nadolazi za novih 10 santimetara. Uzrok ovome bili su nepovoljni vremenski uslovi u Evropi, odnosno gornjem toku Dunava. Ovome su doprinele obilne kiše i naglo topljenje snega čitavim njegovim tokom. Nabujale su i sve njegove pritoke. Treba napomenuti da Novi Sada tada nije imao sistem odbrambenih betonskih bedema duž keja, kakve ima danas. Odbranu od Dunava predstavljali su niski zemljani nasipi…
Novi nasipi dižu se celim tokom Dunava od Mađarske granice do ušća Tise u Dunav. Ugožena su bila mnoga naselja i ogromne površine poljoprivrednog zemljišta. U borbu sa poplavama uključuju se pripadnici JNA, dobrovoljci, radnici fabrika. Na par mesta u blizini Apatina, Dunav probija nasipe i za kratko demonstrira ljudima, kako je nekada izgledalo Panonsko more.
Sremska strana reke u povoljnijoj je poziciji zbog brdovitog terena, ali voda ipak preti Sremskim Karlovcima i plavi prugu Novi Sad – Beograd.
Novi Sad se mora odbraniti, po svaku cenu
Sa strahom se tih dana slušala prognoza vodostaja na radiju, koja je govorila samo jednu stvar: “Tendencija daljeg porasta Dunava”. Već tada je dostignuta kvota 750, a nije bilo naznaka da će voda početi da opada.
Tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito posećuje Novi Sad i govori da Novi Sad mora da se odbrani, da voda ne sme da prodre u grad i nema onog “ako”.
Pod udarom nabujale vode našao se i novoizgrađeni železnički most od prenapregnutog betona – Žeželjev most. Voda je podlokala temelje ovog gorostasa, koji polako počinje da tone. Hiljade kubika kamena sipane su oko temeljnih stopa i tako je sprečeno njegovo urušavanje.
Neslavan rekord
Dunav je nastavio da raste sve do kvote 778, što je najveći zabeležen vodostaj u istoriji Novog Sada. Voda je probila nasipe i poplavila plodne oranice. Sreća u nesreći je da je tako oslabljen pritisak vode na Novosadske nasipe…
Stagnacija pa postepeno opadanje reke donosi olakšanje, ali borba još uvek nije bila završena. Sve iznad kvote 700 i dalje je bilo kritično. Konačno tek početkom jula, Dunav se vratio u svoje korito.
U odbrani Bačke i Novog Sada učestvovalo je preko 250.000 ljudi i bezbrojne mašine, brodovi, čamci. Borba sa vodenom stihijom trajala je više od 120 dana, neprekidno.
Iako je voda nanela ogromnu štetu na njivama,a uništene su i stotine kuća, sama naselja uz obalu bila su sačuvana, uključujući i Novi Sad.
Odbranom Novog Sada sprečena je katastrofa neslućenih razmera. Dunav je tada nadvisivao nasipe i da su oni popustili, Novi Sad (a i gotovo pola Bačke) bi bio od 5 do 10 metara ispod talasa. Verovatno bi došlo do ekološke katastrofe, sa obzirom da se svega par stotina metara od obale, u današnjoj Radničkoj ulici, nalazio niz teških industrija. Hemijska fabrika Albus, fabrika celuloze, Nov Kabel, posedovale su ogromne količine otrovnih hemikalija i teških metala, čije izlivanje u vodu bi se osetilo sve do ušća Dunava. Bez ikakve dileme bi takav scenario izazvao pomor flore i faune.
A koliki bi danak Dunav naplatio u ljudskim životima ne smemo ni da pomislimo – desetine, stotine… hiljade?
Odbrana Novog Sada danas
Srećom, Dunav nikad od 1965. godine nije dostizao taj nivo. Novi Sad danas poseduje betonske bedeme koji mogu da izdrže vodostaj na kvoti 900. Montiranjem dodatnih mobilnih panela izrađenih od čelika, ta kvota porasla bi na 1000+.
Nadajmo se da nikad vise nećemo morati da strepimo od Dunava niti da će odbrambeni nasipi biti testirani u stvarnosti. U sećanju Novosađana zauvek će ostati 1965. kada je Dunav napravio veliku štetu privredi i poljoprivredi, preteći da preplavi grad… Bilo, ne ponovilo se.
Počelo rušenje železničkog podvožnjaka u Novom Sadu zbog brze pruge
Preuzmite android aplikaciju.
