Tokom vremena, u uslovima gradskog života počeli smo da neke stvari uzimamo zdravo za gotovo. Jedna od tih stvari koju ne prepoznajemo kao veoma značajan aspekt urbanog okruženja, jer ga doživljavamo kao podrazumevajući, je veštačko osvetljenje, odnosno javna rasveta.
A upravo je javna rasveta odigrala suštinsku ulogu u definisanju karaktera modernih gradova. Pariz je još poznat i pod imenom Grad svetlosti, Las Vegas je specifičan po svetlećim reklamama, a Njujork je poznat kao grad koji nikada ne spava.
Pa ipak, zapitajte se samo koliko bi ste uživali u noćnoj šetnji gradskim ulicama, a da nema ulične rasvete i da napolju vlada mrkli mrak. Da li bi ste se usudili uopšte da promolite nos napolje ili bi ste čekali prvu dnevnu svetlost kako bi ste se uputili van svog doma?
Iako pojedini vole za sebe da kažu da su „noćne ptice“, činjenica je da smo kao vrsta dnevna bića. Naši preci su se još od početaka ljudskog roda okupljali oko vatre, koja je osim toplote pružala određenu dozu sigurnosti od noćnih predatora, razbijajući noćnu tminu.
Od začetaka prvih ljudskih naseobina, sa prvim mrakom na ulice bi se uvlačila određena zebnja i nesigurnost. Gradske kapije bi se zaključavale, stanovništvo povlačilo u svoje domove, a samo bi noćna straža, opremljena bakljama i naoružana, patrolirala ulicama.
Ni Novi Sad nije bio izuzetak od ove prakse. Tokom 17. i 18. veka javna bezbednost u Novom Sadu i okolini bila je na vrlo niskim granama.
Pored drumskih razbojnika koji su vrebali u okolini i koji su noću upadali u naselja, početkom 18. veka i u okolini Novog Sada je bila rasprostranjena hajdučija. Pljačka i otimačina koje su tokom noći činili razbojnici i lopovi bili su vrlo česti, iako su se najstrože kažnjavali.
Prvi čuvari bezbednosti u Novom Sadu bili su organi policije, koju je 1748. godine, nakon dobijanja statusa slobodnog grada, izabrao gradski Magistrat. Čuvari bi tokom noći obilazili ulice sa fenjerima u rukama i na taj način razbijali noćnu tamu, te se starali da noć protekne što mirnije.
Kako bi po ugledu na velike evropske gradove dobili javnu rasvetu, Novosađani će morati da čekaju do duboko u 19. vek. Smatra se da je gradska rasveta uvedena u Novi Sad 1839. godine i to u vidu dva fenjera, koji su bili postavljeni pred Magistratom.
Izveštaj iz 1842. godine svedoči o nameri da se uvede ulična rasveta u gradu, a takođe je poznato da je jedan od najuglednijih ljudi onog vremena, Jovan Hadžić dao celu svoju platu za uvođenje javnog osvetljenja. Tokom 1844. godine u Novom Sadu je već bilo oko 30 fenjera, za čiji rad je kao gorivo je korišćeno ulje od uljane repice.
Ostao je sačuvan podatak da se za redovno paljenje i održavanje javne rasvete brinuo izvesni Đorđe Nikolić, kojem je zbog povećanja broja uličnih svetiljki 1846. godine odobreno povećanje plate. Za svoj rad on je mesečno dobijao 5 forinti, ali se ovaj iznos Magistratu vremenom učinio previsok, te su umesto Nikolića angažovali osuđenike na javne i prisilne radove, koji su taj posao obavljali bez naknade, u sklopu izdržavanja kazne.
Već 1847. godine Novi Sad je raspolagao sa 90 fenjera. Godine 1861. počelo se osvetljavati fotogeno , pa petroleumom. Do 1878. godine u Novom Sadu je već bilo 137 fenjera, a 1879. godine u upotrebu je uveden plin, proizveden u gradskoj plinari.
Dve godine kasnije, 1881. godine Novi Sad je imao 250 javnih svetiljki, a ovaj podatak dovoljno govori kolika je bila želja Novosađana da svoj grad učine boljim i bezbednijim mestom za život.
Ipak, tokom ovog perioda, svetla se nisu koristila tokom cele noći. Kao i sistemi za osvetljenje sa uljem, i ovo osvetljenje je pratilo prirodne ritmove. Rasporedi osvetljenja, korišćeni sve do kraja 19. veka, uzimali su u obzir doba godine i mesečeve faze kako bi diktirali neophodnu količinu veštačkog svetla. Fenjeri su paljeni dvadeset dana, a deset dana, u noćima kada je mesečina, nisu paljeni.
Početkom 20. veka, tačnije 1908. godine Grad Novi Sad je sklopio ugovor za postavljanje gradskog uličnog električnog osvetljenja. Tako je Novi Sad već 1910. godine imao električnu centralu, iz koje se osim tramvaja napajala i gradska ulična rasveta.
Ipak, visoke cene električne rasvete značile su da je samo nekoliko značajnih gradskih ulica moglo biti osvetljeno, dok su susedne ulice i dalje koristile gasnu rasvetu. Zbog toga je osvetljenje grada 1915. godine radilo kombinovano, na gas i na struju.
Teška vremena su nastupila neposredno nakon Prvog svetskog rata, kada su nestašice uglja i plina dovele do ograničene potrošnje i restrikcija.
Pa ipak situacija se relativno brzo stabilizovala, pa je sredinom dvadesetih godina prošlog veka nastavljeno širenje grada i električne mreže, a samim tim i javne rasvete.
Javnom električnom rasvetom su 1924. godine bile osvetljene Dunavska, Temerinska, Sremska i još neke ulice. Sledeće godine su građani tražili da se električnom rasvetom osvetli i Temerinski put.
Ulica cara Dušana rasvetu je dobila 1927. godine, tokom 1929. godine u pojedinim ulicama Malog Limana dopunjena je javna rasveta, Vojvođanska i Tekelijina osvetljene su električnom rasvetom 1931. godine, baš kao i ulice na Adamovićevom naselju. Novi Sad je definitivno izlazio iz mraka.
Nažalost 1941. godine počinje Drugi svetski rat, tokom kojeg je Novi Sad pretrpeo ogromne ljudske i infrastrukturne gubitke.
Tokom savezničkog bombardovanja avgusta 1944. godine uništena je električna centrala, pa su ulice sa električnom javnom rasvetom utonule u tamu. Odmah po oslobođenju, već krajem maja 1945. godine električna centrala biva popravljena.
Za vreme obnove grada u posleratnom periodu, Novi Sad se gradi po najsavremenijim građevinskim principima, a čitavi novoizgrađeni kvartovi bivaju osvetljeni javnom električnom rasvetom.
Danas se svake godine u gradskom budžetu opredeljuju značajna sredstva za održavanje postojeće i izgradnju nove javne električne rasvete.
Vrši se zamena dotrajalih svetiljki, konzola (lira), stubova javne rasvete i njihovih temelja, kao i, gde je to potrebno, zamena neispravnih/oštećenih napojnih kablova za stubove javnog osvetljenja.
Korišćenjem najmodernijih svetiljki i izvora svetla omogućava se ušteda električne energije i smanjuju troškovi održavanja.
Sve to doprinosi da Novi Sad noću sija, a da se njegovi stanovnici bez straha mogu kretati ulicama nakon zalaska sunca.
Preuzmite android aplikaciju.
