Током времена, у условима градског живота почели смо да неке ствари узимамо здраво за готово. Једна од тих ствари коју не препознајемо као веома значајан аспект урбаног окружења, јер га доживљавамо као подразумевајући, је вештачко осветљење, односно јавна расвета.
А управо је јавна расвета одиграла суштинску улогу у дефинисању карактера модерних градова. Париз је још познат и под именом Град светлости, Лас Вегас је специфичан по светлећим рекламама, а Њујорк је познат као град који никада не спава.
Па ипак, запитајте се само колико би сте уживали у ноћној шетњи градским улицама, а да нема уличне расвете и да напољу влада мркли мрак. Да ли би сте се усудили уопште да промолите нос напоље или би сте чекали прву дневну светлост како би сте се упутили ван свог дома?
Иако поједини воле за себе да кажу да су „ноћне птице“, чињеница је да смо као врста дневна бића. Наши преци су се још од почетака људског рода окупљали око ватре, која је осим топлоте пружала одређену дозу сигурности од ноћних предатора, разбијајући ноћну тмину.
Од зачетака првих људских насеобина, са првим мраком на улице би се увлачила одређена зебња и несигурност. Градске капије би се закључавале, становништво повлачило у своје домове, а само би ноћна стража, опремљена бакљама и наоружана, патролирала улицама.
Ни Нови Сад није био изузетак од ове праксе. Током 17. и 18. века јавна безбедност у Новом Саду и околини била је на врло ниским гранама.
Поред друмских разбојника који су вребали у околини и који су ноћу упадали у насеља, почетком 18. века и у околини Новог Сада је била распрострањена хајдучија. Пљачка и отимачина које су током ноћи чинили разбојници и лопови били су врло чести, иако су се најстроже кажњавали.
Први чувари безбедности у Новом Саду били су органи полиције, коју је 1748. године, након добијања статуса слободног града, изабрао градски Магистрат. Чувари би током ноћи обилазили улице са фењерима у рукама и на тај начин разбијали ноћну таму, те се старали да ноћ протекне што мирније.
Како би по угледу на велике европске градове добили јавну расвету, Новосађани ће морати да чекају до дубоко у 19. век. Сматра се да је градска расвета уведена у Нови Сад 1839. године и то у виду два фењера, који су били постављени пред Магистратом.
Извештај из 1842. године сведочи о намери да се уведе улична расвета у граду, а такође је познато да је један од најугледнијих људи оног времена, Јован Хаџић дао целу своју плату за увођење јавног осветљења. Током 1844. године у Новом Саду је већ било око 30 фењера, за чији рад је као гориво је коришћено уље од уљане репице.
Остао је сачуван податак да се за редовно паљење и одржавање јавне расвете бринуо извесни Ђорђе Николић, којем је због повећања броја уличних светиљки 1846. године одобрено повећање плате. За свој рад он је месечно добијао 5 форинти, али се овај износ Магистрату временом учинио превисок, те су уместо Николића ангажовали осуђенике на јавне и присилне радове, који су тај посао обављали без накнаде, у склопу издржавања казне.
Већ 1847. године Нови Сад је располагао са 90 фењера. Године 1861. почело се осветљавати фотогено , па петролеумом. До 1878. године у Новом Саду је већ било 137 фењера, а 1879. године у употребу је уведен плин, произведен у градској плинари.
Две године касније, 1881. године Нови Сад је имао 250 јавних светиљки, а овај податак довољно говори колика је била жеља Новосађана да свој град учине бољим и безбеднијим местом за живот.
Ипак, током овог периода, светла се нису користила током целе ноћи. Као и системи за осветљење са уљем, и ово осветљење је пратило природне ритмове. Распореди осветљења, коришћени све до краја 19. века, узимали су у обзир доба године и месечеве фазе како би диктирали неопходну количину вештачког светла. Фењери су паљени двадесет дана, а десет дана, у ноћима када је месечина, нису паљени.
Почетком 20. века, тачније 1908. године Град Нови Сад је склопио уговор за постављање градског уличног електричног осветљења. Тако је Нови Сад већ 1910. године имао електричну централу, из које се осим трамваја напајала и градска улична расвета.
Ипак, високе цене електричне расвете значиле су да је само неколико значајних градских улица могло бити осветљено, док су суседне улице и даље користиле гасну расвету. Због тога је осветљење града 1915. године радило комбиновано, на гас и на струју.
Тешка времена су наступила непосредно након Првог светског рата, када су несташице угља и плина довеле до ограничене потрошње и рестрикција.
Па ипак ситуација се релативно брзо стабилизовала, па је средином двадесетих година прошлог века настављено ширење града и електричне мреже, а самим тим и јавне расвете.
Јавном електричном расветом су 1924. године биле осветљене Дунавска, Темеринска, Сремска и још неке улице. Следеће године су грађани тражили да се електричном расветом осветли и Темерински пут.
Улица цара Душана расвету је добила 1927. године, током 1929. године у појединим улицама Малог Лимана допуњена је јавна расвета, Војвођанска и Текелијина осветљене су електричном расветом 1931. године, баш као и улице на Адамовићевом насељу. Нови Сад је дефинитивно излазио из мрака.
Нажалост 1941. године почиње Други светски рат, током којег је Нови Сад претрпео огромне људске и инфраструктурне губитке.
Током савезничког бомбардовања августа 1944. године уништена је електрична централа, па су улице са електричном јавном расветом утонуле у таму. Одмах по ослобођењу, већ крајем маја 1945. године електрична централа бива поправљена.
За време обнове града у послератном периоду, Нови Сад се гради по најсавременијим грађевинским принципима, а читави новоизграђени квартови бивају осветљени јавном електричном расветом.
Данас се сваке године у градском буџету опредељују значајна средства за одржавање постојеће и изградњу нове јавне електричне расвете.
Врши се замена дотрајалих светиљки, конзола (лира), стубова јавне расвете и њихових темеља, као и, где је то потребно, замена неисправних/оштећених напојних каблова за стубове јавног осветљења.
Коришћењем најмодернијих светиљки и извора светла омогућава се уштеда електричне енергије и смањују трошкови одржавања.
Све то доприноси да Нови Сад ноћу сија, а да се његови становници без страха могу кретати улицама након заласка сунца.
Преузмите андроид апликацију.
