Ovih dana često možete čuti da neko čestita Božić i Novu godinu po julijanskom, neko po gregorijanskom kalendaru, a u čemu je zapravo stvar?
Kako je nastao julijanski kalendar, koji više ne koristimo?
Pre više od 2000 godina, tačnije 46 godine pre nove ere, dogodilo se da godina ima 445 dana.
Rimljani, po čijem se kalendaru merilo vreme, bili su svesni da godina traje 365 dana, kao i sada, ali su znali i za šest časova viška za koje nisu imali rešenje.
Astronom iz Aleksandrije Sosigen, ili Sosigeni kako ga neki nazivaju, shvatio je da se zbog tih šest časova nakupilo 67 dana razlike i na poziv Julija Cezara rešio pitanje rimskog kalendara dodavanjem tih dana u 46. godinu pre nove ere.
Uz to, odlučio je da na svaku četvrtu godinu februaru doda jedan dan, da se ne bi ponovo „nakupilo“ viška dana.
Gregorijanski kalendar, koji danas gotovo svi koriste, nastao je 1582. godine.
Papa Gregorije 13, za neke Grgur, rešio je da izmeni julijanski kalendar, a taj posao dodeljen je jezuitskom matematičaru Kristoferu Klavijusu.
Umesto prestupnih godina, uveo je da početne godine vekova ne budu prestupne, a da svaka četiristota još uvek bude prestupna.
Zbog ovoga, vekovima se razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara povećala na 13 dana.
Kako je iz svetske istorije zauvek nestalo 10 kalendarskih dana?
Kako se astronomija razvijala nakon kreiranja julijanskog kalendara, ustanovljeno je da godina ne traje 365 dana i šest sati, već 365 dana, pet sati i 48 minuta i 46 sekundi. To znači da se od 46. godine p.n.e. do 1582. godine, kada je formiran gregorijanski kalendar, nakupilo 10 dana razlike.
Papa Gregorije je te godine, kada je zatražio reformisanje kalendara, takođe rešio da izbriše 10 dana iz 1582. godine, tako da se oni, prema kalendaru, nikada nisu dogodili.
Zašto pravoslavni Božić, kao i Nova godina, dolaze 13 dana posle katoličkog Božića i Nove godine u ostatku sveta?
Neke pravoslavne crkve, poput srpske, nisu prihvatile gregorijanski kalendar zbog protivljenja reformi koju je naložio papa, pa tako svoje praznike slave po starom, julijanskom kalendaru, koji već kasni 13 dana, što objašnjava zašto slavimo Božić sedmog, a ne 25. januara.
Preuzmite android aplikaciju.
