Почетна > Свет
Свет

Како је настао јулијански, а како грегоријански календар?

Ових дана често можете чути да неко честита Божић и Нову годину по јулијанском, неко по грегоријанском календару, а у чему је заправо ствар?
јулијански грегоријански календар
Фото: Pixabay/webandi
Како је настао јулијански календар, који више не користимо?

Пре више од 2000 година, тачније 46 године пре нове ере, догодило се да година има 445 дана.

Римљани, по чијем се календару мерило време, били су свесни да година траје 365 дана, као и сада, али су знали и за шест часова вишка за које нису имали решење.

Астроном из Александрије Сосиген, или Сосигени како га неки називају, схватио је да се због тих шест часова накупило 67 дана разлике и на позив Јулија Цезара решио питање римског календара додавањем тих дана у 46. годину пре нове ере.

Уз то, одлучио је да на сваку четврту годину фебруару дода један дан, да се не би поново „накупило“ вишка дана.

Фото: Wikimedia Commons/Vassil
Грегоријански календар, који данас готово сви користе, настао је 1582. године.

Папа Грегорије 13, за неке Гргур, решио је да измени јулијански календар, а тај посао додељен је језуитском математичару Кристоферу Клавијусу.

Уместо преступних година, увео је да почетне године векова не буду преступне, а да свака четиристота још увек буде преступна.

Због овога, вековима се разлика између јулијанског и грегоријанског календара повећала на 13 дана.

Фото: Wikimedia Commons/Anonymous
Како је из светске историје заувек нестало 10 календарских дана?

Како се астрономија развијала након креирања јулијанског календара, установљено је да година не траје 365 дана и шест сати, већ 365 дана, пет сати и 48 минута и 46 секунди. То значи да се од 46. године п.н.е. до 1582. године, када је формиран грегоријански календар, накупило 10 дана разлике.

Папа Грегорије је те године, када је затражио реформисање календара, такође решио да избрише 10 дана из 1582. године, тако да се они, према календару, никада нису догодили.

Зашто православни Божић, као и Нова година, долазе 13 дана после католичког Божића и Нове године у остатку света?

Неке православне цркве, попут српске, нису прихватиле грегоријански календар због противљења реформи коју је наложио папа, па тако своје празнике славе по старом, јулијанском календару, који већ касни 13 дана, што објашњава зашто славимо Божић седмог, а не 25. јануара.

Фото: Танјуг/Јадранка Илић

Top 10 destinacija za putovanje u 2022. godini

Преузмите андроид апликацију.