Koliko puta ste prošli pored ove građevine, a da na nju niste obratili pažnju? Tanurdžićeva palata je nemi svedok novosadske istorije.
Ona tu, eto, samo tako stoji i svedoči svim promenama koje su zadesile Novi Sad u poslednjih stotinu godina.
Zapravo, u celoj priči je jedino šteta što retko pričane priče o velelepnim objektima, poput ovog, čuju najčešće turisti na pešačkim turama, dok do izvornih Novosađana retko kada stignu.
Nikola Tanurdžić bio je čuveni gradski trgovac. Razmišljajući kao veliki vizonar pokušavao je da shvati kakvo ulaganje bi u potpunosti zaokružilo sav njegov dotadašnji životni trud. Upravo ovo arhitektonsko delo pokazalo se kao odgovor na njegova pitanja i doslovno stavilo krunu na svu moć i ugled koju je posedovao u to vreme.
Odlučio je da sagradi palatu u centru grada!
Tanurdžićevom odlukom, pored 400 prijavljenih arhitekata, posao glavnog arhitekte pripao je, ni manje ni više nego, još čuvenijem Đorđu Tabakoviću, od kojeg onomad nije bilo boljeg građevinskog vizionara u Novom Sadu.
Tabaković je u svojoj viziji ovu zgradu zamislio kao nešto posebno, kao građevinu koja će ići nekoliko koraka ispred vremena u Novom Sadu i na taj način predstavljati portal i prečicu kojom se stiže u budućnost.
Više interesantnih novosadskih priča možete pogledati ovde.
Plac na kojem je građena palata budućnosti, Nikolu je koštao četiri miliona dinara i nekoliko popucalih živaca usled nerviranja. Naime, tada je među imućnim Novosađanima, koji su pikirali ovo zemljište, vladala velika konkurencija.
Kada se izborio da ovaj veliki prostor pripadne njemu, najpre je došlo do rušenja pivnice “Minhen“ i 1936. godine je počelo građenje nove istorije, odnosno moderne zgrade u Bauhaus stilu, koja je ulila dašak mladosti starom Novom Sadu.
Nakon završetka gradnje, u palatu je useljeno 14 lokala. Ne moramo vam pričati da su se sve novosadske zanatske prodavnice koje drže do sebe međusobno utrkivale u tome koja će od njih uspeti da zakupi ovaj popularni prostor.
Pored toga, nije postojalo strateški bolje mesto na kome bi se otvorio najsavremeniji bioskop za ono vreme – “Rex“, kasnije preimenovan u Narodni bioskop.
U veliki stambeni prostor iznad lepo načičkanih lokala sa velikim izlozima, stalo je čak 36 komfornih stanova, međutim, Tabaković je posebnu pažnju obratio na projektovanje jednog stana na prvom spratu.
Površina tog stana bila je 300 m2, a pored svoje veličine, bio je specifičan jer je u njemu živeo Nikola Tanurdžić sa svojom porodicom.
Tanurdžić je, čini se, bio čovek od ideje i akcije. Zbog toga je pred sam Drugi svetski rat 1939. godine odlučio da dogradi novi deo svojoj palati, u kojem će otvoriti savremeni hotel “Rex“.
Međutim, nakon što mu se i ova poslovna ideja obistinila, došle su nevolje…
Po završetku Drugog svetskog rata, tačnije 1946. godine cela palata je nacionalizovana kao privredna celina. To je značilo da Tanurdžićeva imovina više nije smatrana njegovom.
Tadašnji oficiri su išli toliko daleko u svojoj drskosti da su svu trgovčevu imovinu odnosili kamionima, te njega i njegovu porodicu nasilno iselili iz stana kako bi se uselili oni.
Gotovo da ne postoji čovek kojem nesrećan splet okolnosti koji je doživela porodica Tanurdžić ne bi slomio duh. Ipak, nadprosečno inteligentan čovek poput Nikole ne bi ni ostvario sve što je ostvario u životu da nije išao nekoliko koraka unapred.
Jednostavno je, ne možete graditi zgradu budućnosti, ukoliko ne dolazite iz budućnosti!
Odraz Nikoline sposobnosti posebno je došao do izraza kada je, nakon ovih traumatičnih događaja, otkriveno da je ponovo bio nekoliko koraka ispred svih.
Naime, veliki trgovac posakrivao je ključne rezervne delove bez kojih palata nije mogla da funkcioniše.
On je, tadašnjim vlastima, delove za lift, koji nisu mogli da se nabave nigde osim kod njega, prodavao po enormno visokim cenama.
Iako mu je nakon Drugog svetskog rata oduzeto sve, genijalnost ovog čoveka učinila je da na onaj svet pređe ne kao siromah, već kao lepo situirani ugledni gospodin koji je od tadašnjih vlasti iznudio više nego dovoljno novca za bezbrižan život.
Za Tanurdžića izgradnja ove zgrade bila je veoma važna. Ne samo kao poslovni projekat, već kao sentimentalno zdanje kojim će zaokružiti sve svoje dosadašnje uspehe.
Upravo iz tog razloga oduzimanje svih prava koja je njegova porodica polagala na palatu bilo je ne samo nefer, već i shvaćeno kao apsolutni lični poraz.
Nažalost, Nikola nije doživeo 2012. godinu kada je Agencija za restituciju donela odluku o vraćanju dela imovine njegovim potomcima.
Bilo kako bilo, Tanurdžić je na kraju uspeo u svojoj nameri. Zaista je izgradio remek delo arhitekture koje i dan danas krasi i ima poseban značaj za Novi Sad.
Preuzmite android aplikaciju.
