Mnogima je dan na poslu nezamisliv bez bar jedne šoljice kafe, ali nije oduvek bilo tako. Konzumiranje kofeina kroz kafu znatno je izmenilo dinamiku rada, ratovanja, pa i ljudske misli.
Kafa je u Evropu stigla u 17. veku, a njena popularnost ubrzo se proširila čitavim kontinentom. Oduvek je smatrana sredstvom za dodatni „udar“ energije, načinom da se lakše ostane budan duže, pićem koje poboljšava koncentraciju, efikasnost i slično.
Zbog čega?
U napicima od kafe se nalaze supstance koje mogu da stimulišu proizvodnju dva hormona, a to su kortizon i adrenalin. Kao rezultat, kafa ima efekat eliminisanja pospanosti, povećanja mentalne svesti, razmišljanja, fokusa i reakcije. Ispijanje kafe takođe može održati telo budnim i povećati energiju.
Kafa je „pokrenula“ industrijsku revoluciju
U Engleskoj u 18. veku, kada je industrijska revolucija dobila bila dobila maha, radnici u fabrikama kojih je bilo sve više radili su dan i noć zahvaljujući kafi. Tačnije, kofeinu u njoj.
Teškim proizvodnim industrijama tog vremena koje su želele da fabrike, pa i radnici, rade u svako doba, kafa je omogućila da produže smene, do tada uslovljene potrebom za spavanjem i pauzama za odmor.
Radnici koji su ranije pravili pauze da bi jeli pet puta dnevno, sada su mogli da nastave da rade čestim pauzama za kafu.
Kafa je od pića aristokratije, vlastele i buržuja postala piće radničke klase, jedno od sredstava za efikasniji rad.
Kafa je, takođe, bila jako ratno oružje
Instant kafa, napravljena tako da skrati period spremanja, „buknula“ je za vreme Prvog svetskog rata. Njena svrha u fabrikama preslikana je na vojsku, vojnici su ispijajući kafu dobijali dodatnu energiju koja je za vreme rata bila neprocenjiva.
Isto je bilo i u Drugom svetskom ratu, a primera radi, SAD su se uključile u rat 1941. godine i tada počele da naručuju 140.000 kesica kafe mesečno. Prethodne godine, pre ulaska u rat, naručivano je oko 15.000 kesica mesečno.
Za obično stanovništvo kafa je bila ograničena, kako bi ostalo dovoljno za vojsku.
Kafa se danas takođe važan deo poslovne atmosfere, ali i društvene
Skoro svaki poslodavac danas ima aparat za kafu za svoje zaposlene. Razloga su dva. Kafa, kao što je već rečeno, daje energiju i smanjuje pospanost, a to što je mogu nabaviti na poslu štedi vreme koje bi zaposleni „trošili“ na odlazak van radnog mesta po kafu.
Sa druge strane, kafa je danas važan deo društvenog života mnogih. Malo ko do sada nije bio pozvan „na kafu“, što je postao sinonim za druženje uz razgovor, obično u nekom kafiću.
Nastala je čitava kultura, žargonski rečeno ispijanja kafe, koju su iskoristili, a delom i kreirali brendovi kao što je „Starbaks“.
I dok neki kafu još uvek piju zbog efikasnosti na poslu, a neki jer je to njihov stil života, sigurno je da kafa kao omiljeno piće mnogih još dugo neće izgubiti na popularnosti.
Ko je bio Čika Dajka? Nije bilo Novosađanina koji nije stao na njegovu vagu
Preuzmite android aplikaciju.
