Andrea Palašti prikazaće svoj rad „Hrizantema koja ubija” u okviru projekta „European Eyes on Japan“ od 9. do 20. novembra u Distriktu, u objektu Fabrika, Lokal 2.
Izložba govori o tome kako je jedan cvet povezao politiku, ekologiju, i klimatske promene, ali i Srbiju i Japan. Otvaranje je zakazano 9. novembra u 19 časova.
Ovaj projekat deo je programskog luka Druga? Evropa Evropske prestonice kulture, a realizovan je uz podršku EU-Japan Festa.
Prema rečima autorke, „istorija srpsko-japanskog odnosa je istorija puna priča i legendi, ali nijedna nije tako upečatljiva kao priča o Hrizantemi koja ubija“.
O čemu je zapravo reč?
Godine 1890. japanski biznismen iz Vakajame, Eiichiro Ueyama, izumeo je prvi kalem protiv komaraca na svetu. Ovaj spiralni tamjan koji odbija komarce, napravljen je od osušene paste cveta Dalmatinskog buhača, i postao je glavni izvor kućnih insekticida u svetu.
Eiichiro Ueyama je prvi put nabavio seme cvetova buhača od H. E. Amoore koji je vodio kompaniju za trgovinu biljkama u SAD, ali je ubrzo shvatio da poreklo cveta potiče iz Kraljevine Dalmacije (kasnije Kraljevine Jugoslavije).
Ovo je bio početak jednog lepog prijateljstva između Japana i Srbije. Eiichiro Ueyama je 1910. godine registrovao kompaniju i zaštitni znak Kincho, te zajedno sa Kraljevinom Jugoslavijom postao je najveći izvoznik buhača na svetu.
Kralj Aleksandar I Karađorđević odlikovao ga je 1929. godine titulom počasnog konzula Kraljevine Jugoslavije u Osaki za doprinos razvoju produktivnijih metoda uzgoja i korisnih primena cvetova Dalmatinskog buhača.
Danas, njegov ppraunuk Naohide Ueyama i predsednik Dainihon Jochugiku (Kinčo kompanija) počasni je konzul Srbije u Osaki, pošto se Kraljevina Jugoslavija raspala tokom istorije.
„Hrizantema koja ubija” je istraživački projekat u nastajanju koji uzima Dalmatinski buhač kao studiju slučaja otkrivajući kako je cvet postao simbol političke i ekonomske diplomatije: prateći njegovo putovanje od Kraljevine Dalmacije (kasnije Kraljevine Jugoslavije) do Japana i istražujući čudne i naizgled nevidljive veze između cveta, njegovog insekticidnog svojstva, ekonomije, politike, ekologije, komaraca i klimatskih promena.
Više o ovoj priči i preplitanju Hrizanteme kroz istorijske tečajeve Srbije i Japana saznajte sutra u 19 časova, na otvaranju ove izložbe u Fabrici 2, u Distriktu (Liman).
Preuzmite android aplikaciju.
