Почетна > Србија

Нови Сад Србија

Како је Бора Новаковић крао и избегао руку правде?

Члан 4 Законика о кривичном поступку каже да нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен.
Фото: Screenshot РТС2

Основни циљ кривичног поступка је да нико невин не буде осуђен. Међутим, забрана поновног суђења за исту ствар може у пракси да доведе до ситуације да кривац остане на слободи чак иако се накнадно пронађу докази.

Кривац Бора Новаковић се захваљујући прилично чудним потезима и одлукама тужилаштва и судства и саветима свог ментора Бојана Пајтића извукао од дугогодишње робије, позивајући се управо на ово начело.

Пређимо на чињенице.

На основу пресуде Прекршајног суда у Новом Саду од 19. новембра 2015. године Бора Новаковић је осуђен на новчану казну од 200 хиљада динара као одговорно лице Ј.П. Завод за изградњу града иако је закључивао бројне милионске уговоре мимо прописа који регулишу јавне набавке.

Тако је Бора Новаковић, дипломирани марксиста, 14. септембра 2010. године закључио Уговор о јавној набавци на износ од 243.855.000,00 динара са предузећем Пут инвест мимо прописа који регулишу јавне набавке.

Дан касније, 15. септембра 2010. године, један од лидера новосадских демократа закључује Уговор о извођењу радова за опремање грађевинског земљишта са истом фирмом на 59.992.000,00 динара, такође мимо прописа и неопходне документације.

Да ли је Бори и криминалној организацији усфалило новца за нову годину или им је новац требао за прљаву политичку кампању за коју су се спремали, не можемо са сигурношћу да утврдимо, али оно што је сигурно јесте да Бора Новаковић 29.12.2010. године потписује Уговор о јавној набавци за извођење додатних радова на изградњи саобраћајних површина на Кеју жртава Рације и Београдском кеју са ЈКП Пут на износ од 16.535.000,00 динара, иако су радови извршени ПРЕ закључења уговора.

Да је реч о очигледно незајажљивим особама, видимо и дан касније, 30.12.2010. године.

Тада Бора Новаковић потписује 13 Уговора о јавним набавкама мале вредности са фирмом Гарди доо. Сваки уговор је гласио на 35.663.000,00 динара без ПДВ.

Овде би можда било све уреду, али по Закону о буџету РС из 2010. године набавком мале вредности сматра се набавка чија је процењена вредност од 290.000 до 2.900.000,00 динара. Овде је Бора погрешио само за 32 милиона динара.

Шема је јасна. Намести посао одговарајућим фирмама, укради стотине милиона динара. Затим судије и тужиоци из тадашњег реформисаног правосуђа квалификују дело као прекршај и донеси новчану пресуду на 200 хиљда динара.

Када неко и пожели да се бави својим послом, квалификује дело онако како оно јесте заправо и процесуира криминал, као последњи стуб одбране јавља се начело Не бис ин идем, јер нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен.

Овај случај, као и афере Боровица, Развојна банка Војводине, Фонд за капитална улагања, Фонд за развој Војводине, Хетерленд и многе друге су непосредно извршавали криминалци попут Боре Новаковића, док је идејни творац и мозак свих операција био Бојан Пајтић.

Бојан Пајтић осуђен за утају пореза, на суду рекао: Заборавио сам

Преузмите андроид апликацију.