Међународни возови „поново су у моди“. Иако многи за превозно средство бирају аутомобил или се укрцају на авион, 8% Eвропљана у 2019. путовало је возом.
Можда проценат није велики, али у питању је 60 милиона путника. Тај број смањио се услед пандемије, али је поново у успону.
Брза пруга Београд-Нови Сад-Будимпешта у будућности ће омогућити да се престонице Србије и Мађарске споје за око 3 часа путовања возом.
Од Новог Сада до Будимпеште биће потребно нешто више од 2 часа, а до Беча за мање од 5 часова.
Како ће изгледати прелазак границе возом?
Док је свима познато како изгледа прелазак границе аутомобилом, а многима и како функционишу аеродромски терминали, најмањи број људи границе прелази у вагонима, а то би ускоро могло да се промени.
„Направили смо заједничку радну групу о томе како ћемо уредити саобраћај на брзој прузи између Београда и Будимпеште, како би гранични прелази са царином били на железниццким станицама и у Београду и у Будимпешти, Суботици и Новом Саду и свим другим, како возови не би морали да стају на граници“, рекао је министар инфраструктуре Горан Весић на ову тему.
То значи да ћете пасош предати по доласку на станицу, а у воз се укрцати тек након што вам то буде одобрено.
Слична пракса је ако путујете возом од Лондона (УК) до Париза (Француска). Све провере се врше пре него што се укрцате у воз. На овој рути могућа су само међународна путовања, а по доласку на одредиште, обично нема даљих контрола на станици.
Уколико тако не буде, како се прелазак границе возом регулише на другим местима?
Док се у државама чланицама Шенгена неприметно пролази кроз различите државне територије, између бројних нација још увек није тако.
На пример, у возу од Санкт Петербурга (Русија) до Хелсинкија (Финска) царинске провере одвијају се у покрету. Контроле се одвијају између последње станице у Русији и прве станице у Финској. Између две земље, воз успорава, а царински радници и контролори пролазе кроз вагоне и контролишу путнике.
На релацији од Москве до Париза воз стаје два пута на граници између Белорусије и Пољске. На последњој станици у Белорусији, званичници улазе у стационарни воз ради провере. На првој станици у Пољској, пољски званичници врше даље сличне провере. Заједно, ова два заустављања трају неколико сати и највише подсећају на прелазак границе аутобусом.
Најређи и за путнике најмучнији начин је да морају да се искрцају и „пешке“ прођу проверу. Овако функционише Еуростар од Амстердама до Лондона – путници морају да изађу у Лилу ради имиграционе провере.
Железнички саобраћај између Србије и Мађарске успостављен је 1883. године, када је воз из Будимпеште у Београду дочекао краљ Милан Обреновић.
Тачно 140 година касније, спајање ова два града железницом, али брзом, више је него опипљиво.
Брза пруга између Новог Сада и Београда дуга 75 километара увелико се користи и на њој путнике превози „Соко“.
Министар инфраструктуре Горан Весић у својој изјави подсетио је и да ће деоница пруге до Суботице од 108 километара бити готова 2024. године. Мађари ће њихов део завршити 2025, када ће се између Београда и Будимпеште стизати за око три сата.
Nekoliko saveta novosadskog servisera kako da spremite vaš bicikl za novu sezonu
Преузмите андроид апликацију.
