Stručnjaci kažu da se pobrinite da vaša deca jedu zdravu hranu, vežbaju i dovoljno spavaju – pokažite im svojim primerom.
Nije samo stvar estetike, beć i činjenice da gojazno dete može razviti iste hronične bolesti kao gojazne odrasle osobe: abnormalnosti krvnog pritiska, apneju u snu, dijabetes, ortopedske probleme, pa čak i demenciju.
Razgovarajte sa svojom decom o zdravlju, a ne o njihovoj težini, kažu psiholozi. Time što im govorite da su debeli, nećete rešiti problem. Možete ga samo produbiti i podstaći da se dete oseća nesigurno.
Jedna studija sugeriše da se gojazna deca suočavaju sa diskriminacijom.
Društveno povlačenje često pogoršava problem sa težinom, jer dete može da pribegne emocionalnoj ishrani – što ih čini sklonijim poremećajima u ishrani.
Distancirani od okoline, oni mogu tražiti utehu u svojim ekranima, što znači manje fizičke aktivnosti i ubrzano dobijanje na težini.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da je gojaznost dece veliki izazov za javno zdravlje.
Profesor Albert Martin Li, profesor pedijatrije na Kineskom univerzitetu u Hong Kongu, procenjuje da gojaznost među decom i tokom pandemije poraslo.
Izolacija, nedostatak fizičke aktivnosti i grickanje nezdravih grickalica dovela je do toga da se poveća već ionako veliki broj gojazne dece. Li ukazuje na drugog krivca. „Neadekvatan san, jer je neoptimalno trajanje sna faktor rizika za gojaznost.
Takođe, jedno istraživanje je čak pokazalo da su bake i deke delimično „krivi“ za porast od 3% gojaznosti kod svojih unuka.
Ova pojava se može objasniti time što su bake i deke manje sklone fizičkoj aktivnosti, te unuci često ostaju ispred ekrana, a sa druge strane imaju potrebu da udovoljavaju njihovim željama vezanih za konzumiranje slatkiša i nezdrave hrane.
Već pomenuti hroničnim problemima koji se mogu razviti i kod dece kao posledice gojaznosti, poput problema sa pritiskom, dijabetesom, ortopedskim problemima, nedavna studija koju je sproveo tim u Australiji identifikovala je novi rizik za gojaznost kod dece: demenciju.
Prethodne studije su otkrile da sredovečne i starije odrasle osobe sa više faktora rizika – visokim krvnim pritiskom, povećanim obimom struka, niskom kardio kondicijom – imaju lošiju kognitivnu funkciju.
Niska fizička aktivnost i gojaznost mogu dovesti do visokog krvnog pritiska i dijabetesa u srednjim godinama, a oni su povezani sa lošijom funkcijom mozga, što može narušiti razmišljanje i pamćenje.
Nasuprot tome, pokazalo se da fizička aktivnost stvara nove krvne sudove i nervne ćelije, poboljšava protok krvi u mozgu i zapravo smanjuje faktore rizika.
Usvajanje zdravog ponašanja u detinjstvu može dovesti do nastavka zaštitnih faktora u kasnijem dobu, što zaista daje mozgu najbolje šanse da funkcioniše na optimalnom nivou.
Kako je već dobro poznato da deca više vide, nego što čuju, budite uzor vašem detetu. Svojim primerom im pokažite bitnost zdravih navika, poput fizičke aktivnosti i konzumiranja zdravih, hranljivih obroka.
Jako je važno da okruženje ohrabruju decu da se bave fizičkom aktivnošću i vežbanjem kada mogu, jer to može povećati njihovu motivaciju da budu aktivni, formiraju navike koje traju tokom celog životnog veka i pružaju optimalne uslove za zdravlje mozga i organizma u celosti.
Ako deca učestvuju u fizičkoj aktivnosti u kojoj uživaju, poboljšaće se njihovo samopouzdanje i razviti pozitivan stav ka vežbanju.
Klinički psiholog dr Kuratulain Zaidi navodi da fokus treba biti na zdravlju, a ne na gubitku težine ili na dijeti.
Posvetite se hranljivim obrocima i aktivnom načinu života. Izostavite „težinu“ iz fokusa i primenite zdrave navike na celu porodicu. Na taj način ne izdvajate jednu osobu već porodično razvijate zdrav način života.
Kada idete u kupovinu, dozvolite deci da vam pomognu da izaberete zdravo voće i povrće. To je korisna edukacija i učiniče kupovinu namirnica zanimljivijom za njih.
Smanjite vreme vašeg deteta ispred ekrana. Boravak previše vremena na digitalnim uređajima dovodi do fizičke neaktivnosti, što dovodi do povećanja telesne težine. Ovo takođe utiče na raspoloženje deteta.
Takođe može izazvati probleme sa spavanjem: nedostatak sna može povećati želju za hranom, što dovodi do prejedanja.
Da biste izbegli ovu situaciju, obrok mora biti isključivo bez tehnologije, isključite uređaje 45 minuta do sat vremena pre spavanja, izbegavajte da bilo kakve uređaje držite pored dečijeg kreveta i ohrabrite ih da ostave ekrane izvan sobe dok spavaju.
Zašto na porođaj bez laka na noktima? Može vam spasiti život
Preuzmite android aplikaciju.
