Nije velika novost da gazirani sokovi nisu preterano zdravi.
Osim što se najčešće pominju kada je u pitanju gojaznost i zdravlje srca, ne treba zanemariti ni njihov uticaj na imuni sistem čoveka.
S obzirom da se gazirani sokovi prvenstveno sastoje od šećera, a šećer slabi imunitet, logično je pretpostaviti da sokovi u velikoj meri mogu da oslabe organizam koji se bori sa bolešću.
Evo pet razloga zašto bi, bar tokom bolesti, bilo pametno izbegavati previše sokova.
Hrane se lošim bakterijama
Samo tri decilitra gaziranog soka sadrže oko 39 grama dodatog šećera, što, nažalost, može biti odlična osnova za razvoj bolesti ako se redovno konzumira. Šećer hrani način na koji se bakterije i virusi razvijaju, a zatim se šire po celom telu. Generalno, šećer potiskuje imuni odgovor. Sokove stoga ne bi trebalo potpuno eliminisati, ali ako bi se ograničila na konzumaciju jednom nedeljno, to bi bio veoma dobar kompromis.
Povećava rizik od infekcije
Iako ovo važi za sve, u većem riziku su osobe sa dijabetesom tipa 2. Šećer utiče na leukocite koji igraju veoma važnu ulogu u imunitetu, a odgovorni su za borbu protiv infekcije. Ljudi sa dijabetesom tipa B posebno su podložni zdravstvenim komplikacijama, posebno u vreme korona virusa, pa je svakako korisno izbaciti sokove iz ishrane.
Povećava rizik od dijabetesa tipa 2
Svakodnevna konzumacija sokova povećava rizik od dijabetesa tipa 2. Redovna konzumacija zaslađenih napitaka smanjuje osetljivost na insulin, a to je jedan od najvećih faktora za nastanak ovog tipa dijabetesa.
Upale
Popularna gazirana pića puna šećera mogu da podstaknu upalne procese u organizmu koji slabe imuni sistem, ali i da povećaju rizik od razvoja hroničnih bolesti u kasnijoj životnoj dobi.
Povećava rizik od gojaznosti
Ovo posebno važi za ljude koji se bore sa kilogramima i skloni su debljanju. Sokovi donose „prazne kalorije“ koje nemaju nutritivnu vrednost. Štaviše, oni mogu samo naštetiti telu.
Dve namirnice nas čine pametnijim i štite od ozbiljne bolesti
Preuzmite android aplikaciju.