Психолошки буди се пажња, мотивација, продуктивност. Покрет шаље телу и мозгу сигнал да је време за буђење и акцију.
Једна јутарња навика може да пробуди и највеће спавалице, да утуче на мозак, имуни систем и целокупно тело. Довољна је добра воља и неколико секунди, каже Кетрин Смит, жена која тврди, да је по природи лења особа. „Скакућем 50 пута кад устанем из кревета и чим ми стопала дотакну под“, каже Смит.
Покреће телесне функције
Температура људског тела најнижа неких два сата пре буђења, верује се да се зато, на овај начин скакутањем, повећава телесна температура, како би се покренуле телесне функције, сматра Смит.
И стручњаци тврде да покрет непосредно после буђења може да има снажно деловање.
– Психолошки буди се пажња, мотивација, продуктивност. Покрет шаље телу и мозгу сигнал да је време за буђење и акцију – каже др Хазим Мустафа, лекар спортске медицине.
Зашто се осећамо будније
Доктор прецизира да се на овај начин физиолошки, јача проток крви и испорука кисеоника и храњивих материја до мозга, због чега се осећамо будније .Вежбање повећава телесну температуру, што додатно побољшава циркулацију и помаже телу да пређе из одмора у активно стање.
Јача и покреће лимфни систем
Смит тврди да на овај начин – скакањем, јачамо и лимфни систем, битан за елиминацију токсина, борбу тела против инфекција и подршку здравом имунитету.
За разлику од срца, лимфни систем нема сопствену пумпу и ослања се на спољашње покрете, како би течност непрекидно циркулисала. Листови ногу, каже Смит, имају важну улогу у том процесу. Скакање активира мишиће листова, објашњава она, долази до контракције после вишечасовног лежања у хоризонталном положају, а на овај начин лимфа доспева до горњих делова тела и спречава се задржавање течности.
Ипак, не очекујте „чуда“
Др Мустафа упозорава да не очекујемо чуда од овог малог трика, је ће 50 скокова дневно само у извесној мери покренути лимфни систем.
– Лимфни систем имаће највише користи од свакодневног кретања – напоменуо је доктор.
Јача густину костију
Смит истиче да скакање има још неке предности, на пример јача густину костију.
– Истраживања су показала да скакање може да повећа густину костију. Битнији резултати виде се тек после вишенедељних, структурираних програма високог интензитета, а не повременим скакањем – прецизира др Мустафа, који ипак подржава скакање као добру идеју и навику.
– Није чудесно решење, али јесте једноставан и ефикасан корак ка изградњи здраве навике вежбања – тврди доктор.
Здравим одраслим особама лекари саветују 150 минута умереног аеробног вежбања и два дана тренинга снаге недељно, ипак према неким проценама, само 24,2 одсто грађана савременог света испуњава овај критеријум. Иако скакање из кревета не може да замени тренинг, може да буде подстицај да се покренемо.
Преузмите андроид апликацију.
