Odnos između roditelja i dece ne treba da bude samo dobar. Izostanak svađe, retki sukobi sami po sebi ništa ne govore.
Kvalitet odnosa između roditelja i deteta prvenstveno treba vrednovati na osnovu međusobne bliskosti i topline.
Mnogo vremena provodimo izvan kuće, gotovo da se može reći da češće razgovaramo telefonom nego uživo i da nam se komunikacija svela na dogovore i kratku usputnu razmenu osnovnih informacija.
Kada se duže bavimo decom, to je uglavnom nekim ,,ozbiljnim“ povodom kao što je npr. kontrolni iz matematike, jer to je nešto za šta će većina roditelja izdvojiti vreme jer ,,to se mora“. A razgovarati o osećanjima, potrebama, dilemama, na žalost, se ne mora.
Osnovna potreba svakog deteta, kao u ostalom i svih ljudskih bića, jeste da budu shvaćena.
Nažalost, većina dece leže u krevet svake večeri sa osećajem usamljenosti, s osećajem da ni sa kim nisu uspostavili bliskost kojoj se nadaju i za kojom gladuje čitavo njihovo biće. Rastu sa nadom da će jednog dana nekome biti važan njihov unutrašnji svet i da će taj prostor sa nekim moći deliti.
Kada mi se roditelji obrate zbog ozbiljnijih problema njihove dece, gotovo uvek potvrdim svoju tezu da što je problem veći, to roditelji o svom detetu manje znaju.
Iz ove činjenice mnogi izvode zaključak da dete krije svoje postupke jer zna da je pogrešilo, pa zato roditelji ne znaju šta ono radi. Istina je sasvim suprotna, roditelji su izgubili bliskost sa detetom, a samim tim i moć da drže u svojim rukama konce koji određuju detetovo ponašanje.
Tinejdžeri ne upadaju u loše društvo. Oni tamo odlaze kad roditelji ne gledaju!
Zato čuvajte, negujte, smatrajte neprikosnovenom tu tananu nit između vaše i dečje duše. Tretirajte je kao najveću dragocenost, a to zapravo u praksi znači – poklonite joj mnogo vremena i u tome imajte kontinuitet.
U svakom periodu dečjeg života važno je da imate jasan osećaj ko je vaše dete. Da to sigurno znate, ne da nagađate!
Poznavati nekoga znači biti blizak sa njim.
Poznavati nekoga znači voleti nekoga.
Kvalitetno provoditi vreme sa detetom prevashodno bi trebalo da znači slušati ga sa istinskom zainteresovanoćšu i razmenjivati sa njim misli i osećanja.
Kako biste ovo osigurali, sada kada ste visoko svesni potrebe za negovanjem bliskosti, ne prepuštatje to slučaju.
Uvedite u vaše živote neke male rituale, neki dnevni, tačnije svakodnevni momenat za vas dvoje.
Sa manjom decom to može biti, kako se u mojoj kući zvalo ,,mazancija u krevetu“ tj. period u kom se šćućurimo pod ćebetom, mazimo se, ljubakamo, pričamo, smejemo, golicamo i slično.
Sa starijom decom preporučujem neku varijantu koja liči na odraslo ,,ispijanje kafe“ tj. izdvojeno vreme za razgovor, dakle vreme u kom pričate i ništa drugo ne radite. Telefoni tada ne treba da budu na dohvat ruke, televizor mora biti ugašen. Tada ste samo njihovi i oni samo vaši, i samo komunicirate.
Biljana Grbović, osnivač Udruženja roditelja “Matica”
Radujem se kad pomažem!
Preuzmite android aplikaciju.
