Za koji dan oznaku „kafa“ moći će da nose samo proizvodi koji u sebi ne sadrže ni najmanji procenat dodataka poput ječma, soje, cikorije.
To ne znači da na tržištu neće više biti ovih mešavina, ali, na njihovom pakovanju neće smeti da piše: kafa.
Uz nova pravila znaće se tačno šta pijemo, bar kada je kafa u pitanju. Po pravilniku o kvalitetu sirove kafe, na ambalaži više neće smeti da piše kafa ukoliko u njoj ima nekih dodataka. Mešavine koje su do sada mogle da se nađu u kesicama, proizvođači će od sada morati da označe na pakovanju.
U slučaju da kafa ne dominira, na pakovanju će morati da piše sastojak koji je najzastupljeniji, npr. ječam, raž, pšenica ili neka druga žitarica. Skrob, koji je dosad mogao da se nađe kao sastavni deo kafe, po novim propisima potpuno je zabranjen.
„Svi proizvodi ili kafa ili proizvodi kafe ili srodni proizvodi koji u sebi sadrže kafu moraju da ispunjavaju uslove koji su propisani novim pravilnikom i jedino tako se mogu naći u promtu. Novine su za zamene za kafu, surogati kafe, gde se ne može više naći u prometu pržena, mlevena kafa sa surogatom. To je bio jedan prostor gde se moglo manipulisati, jer vi niste znali šta je surogat i koliko tog sastojka ima u proizvodu“, rekao je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede.
Pravilnikom je predviđena i mogućnost da proizvodi koji ne ispunjavaju propisane uslove, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja, što znači da će, u praksi, na rafovima i u junu moći da se pronađe poneka kesica na kojoj piše kafa, a da u njoj ima i dugih sastojaka. Proizvođači kažu da će ova novina štititi i njih i potrošače.
„Bez ovog pravilnika potrošači su bili dovedeni u zabludu, na kesi vam stoji da je kafa, a suštinski nije čista kafa i tamo sitno na nekoj deklaraciji piše da ima surogat, ali nije decidno jasno da je u toj kesi suštinski to. U našim radnjama nema promene, mi nastavljamo po istom principu, jer kod nas možete kupiti samo kafu u zrnu, nema meljemo na licu mesta“, istakao je Rade Bažić, vlasnik pržionice kafe.
Zamena za kafu može biti ječam, raž, pšenica i druge žitarice, a njima se mogu dodavati šećer, jestiva biljna ulja i drugo. Definisane su i botaničke vrste kafa koje se mogu stavljati u promet i parametri kvaliteta sirove kafe.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je cilj uvođenja pravilnika usklađivanje sa propisima Evropske unije i zaštita potrošača.
Novim pravilnikom bice bolje regulisano tržište jer će svi proizvođači kafe biti u ravnopravnom položaju, a u Srbiji ih ima oko 460. Vrlo je verovatno da će velikim proizvođačima ove izmene odgovarati, da će se mali prilagoditi, u skladu sa svojim poslovanjem, a potrošači će znati šta plaćaju i šta piju.
Preuzmite android aplikaciju.
