Како ће се светска превирања одразити на српску економију и има ли разлога да бринемо због нових поскупљења и евентуалних несташица енергената.
Цена нафте, након што је Русија покренула војну акцију у Украјини, скочила је на скоро 102 долара за барел. Скочила је и цена природног гаса за 4,7 одсто, као и цена злата која износи 1942 долара за унцу.
На максимуму је и цена сирове америчке нафте, 97,40 долара. Све трговинске активности на Московској берзи су обустављене, јер су рубља и цене акција пали на доње границе које је берза поставила.
Само дан након потписивања декрета о признавању Доњецка и Луганска, светске берзе пословање су почеле у црвеном. Рубља и гривна прво су забележиле пад, али је истог дана дошло до стабилизације.
Руска валута месецима слаби у односу на евро и сада је 30 одсто нижа него 2020. године. На сваки политички потез, економија одговара својим, који бисмо овога пута и ми могли да осетимо.
Како пад рубље утиче на Србију
Директор у Привредној комори Србије Михајло Весовић објашњава да пад рубље утиче на конкурентност извозних производа из Србије.
„Наши производи постају скупљи, мање количине се продају. Можда су неки локални производи или производи са неких других тржишта јефитнији. Наш раст извоза у Русију ће бити успорен у наредном периоду“, указује Весовић.
Скочиле цене нафте и гаса
Због политичке кризе, цена нафте и гаса достигла је највиши ниво у последњих седам година.
Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије каже да све земље Европе у овом тренутку увелико сагледавају могућности своје политике акцизног опорезивања енергената.
„Када је о Србији реч, тренутно је у цени горива око 51 одсто државно захватање. Ту је потенцијал који држава може да искористи како би ублажила утицај високих цена, бар на одређени период: на економију, привреду и друштво у целини“, указује Мићовић.
Да ли ће поскупети гас у Србији
Немачка је зауставила процес сертификације гасовода Северни ток 2. Подршка суспензији стигла је и из Европске комисије, уз упозорење да је Унија и даље зависна од руског гаса.
Катар поручује да ниједна држава нема капацитет да замени Русију и да би ка Унији могао да преусмери само 10 до 15 одсто неопходних количина.
Из Москве, истовремено, обећање да неће прекидати испоруку, али и упозорење да ће Европљани гас ускоро плаћати 2.000 евра за хиљаду кубика.
До краја сезоне, гас у Србији неће поскупети, због споразума о куповини по повлашћеној цени до јуна.
У Банатском Двору има 115 милиона кубика домаћег и 165 милиона руског гаса. Повећавају се и резерве хране и нафте.
Томислав Мићевић сматра да сигурност снабдевања може да се повећа, уколико се повећају обавезне резерве нафтиних деривата, те да је у Србији, у складу са Европском директивом, почело њихово формирање.
„Нисмо далеко одмакли, јер смо читав процес започели увођењем накнаде за формирање обавезних резерви 2014. године. Сада, када их будемо формирали, то ће бити изузетно скуп процес, јер улазимо у период високих цена нафте“, објашњава Мићевић.
Како ће се одразити америчке санкције
Санкцијама Америке и савезника погођене су поједине руске банке, сектор безбедности, богати појединци и њихове породице. Подразумевају забрану путовања, приступ тржишту капитала, замрзавање имовине.
Горан Николић из Института за европске студије сматра да ће на удару бити велике руске банке, као и извоз високе технологије те земље.
„Банке би биле одсечене од финансирања и изгубили би своје депозите на западу. Русија, међутим, има проблем са производњом неких хај-тек компоненте, посебно чипова“, објашњава Николић.
Руски амбасадор у Америци, истовремено, упозорава да последице санкција неће осетити само Руси.
Директор у Привредној комори Србије Михајло Весовић објашњава да због инфлације и због пораста цене енергената и трошкова транспорта, цена хране расте.
„Добра вест је да Србија не може да очекује несташицу хране, али може раст цена хране који је последица инфлације, раста цена енергената и свих трошкова које они повлаче са собом“, указује Весовић.
За Кину санкције нису најбољи начин решавања проблема. Иако је Европа велики купац руског гаса, Русија шири пословање и на друга тржишта.
Приликом отварања недавно одржаних зимских олимпијских игара, тако су „Росњефт“ и кинеска нафтна компанија потписали десетогодишњи уговор о испоруци 100 милиона тона нафте Кини преко Казахстана.
Горан Николић из Института за европске студије напомиње да је Русија последњих година покушавала да се „изолује од негативних утицаја светске економије“.
„Повећала је резерве на преко 630 милијарди долара и има низак удео дуга у БДП-у, око 18 одсто. Њена окренутост ка Азији је све већа. Реакција из Кине, Индије, Бразила је била блага и прећутали су оно што је запад назвао ружним речима“, сматра Николић.
И УЕФА „прати ситуацију“
Да политичке одлуке имају утицај на све сфере живота, доказује и податак који преносе британски медији.
УЕФА пажљиво „прати ситуацију“ између Русије и Украјине како би на време донела одлуку о евентуалном измештању финала Лиге шампиона из Санкт Петербурга, планираног за 26. мај.
Преузмите андроид апликацију.
