Gandi je rekao: “Čovek postaje velikan shodno stepenu na kojem radi za dobrobit drugih ljudi!“
Kada pričamo o kulturi, umetnosti i nekim manirima, naš grad sigurno prednjači u odnosu na druge gradove u Srbiji, međutim, koliko su Novosađani zapravo humani?
Čini se da je to pitanje na koje uvek možemo dobiti drugačiji odgovor, zavisi od vremena u kome smo ga postavili.
Humanost i solidarnost su među osnovnim vrednostima Evrope. Mi, ne bismo bili Evropska prestonica kulture da nismo poznati po tome što godinama unazad izrazito negujemo ove vrednosti.
U moru stalnih kritika na njegov račun, moramo priznati da je ozloglašeni internet doneo i pregršt dobrih stvari, pa je tako jedna mala internet zajednica na facebook-u, vremenom postala sinonim za humanost i prvo mesto na koje se obraćate kada hoćete nekome nešto da poklonite.
Facebook grupa ‘’Just give… Novi Sad’’ postoji od, sada već, davne 2014. godine, a danas broji nešto manje od 14.000 članova.
Namenjena je poklanjanju svih stvari koje nam više ne trebaju, a nekome bi mogle da koriste.
I sami znate onaj osećaj kada za gomilu sitnica ne možete da nađete zgodno mesto, te ih prebacujete sa jedne lokacije na drugu.
Da ih prodate? Ne biste ništa dobili… Da ih poklonite? Nemate kome. E, pa sada imate!
“Just give… Novi Sad“ pored svojih humanih motiva svakako mnogo utiče i na spajanje prijateljstava i to u najrazličitijim uslovima.
Nije retka praksa da se poklonodavac i poklonoprimalac nastave čuti nakon razmenjivanja poklona, a čak smo svedočili slučaju gde se iz poklanjanja jedne starinske stolice za ljuljanje, na kraju, rodilo kumstvo.
Međutim, kako ne bi došlo do zloupotrebe, u grupi postoje određena pravila. Nama, Novosađanima, ona ne prave izrazite probleme, jer mi volimo pravila, volimo da je svet oko nas uređen, te da se svaka neprijatnost preduhitri.
Administratori grupe ranije su govorili o nizu neprijatnosti na koji su nailazili prilikom postavljanja raznih objava. Znate kakvi smo ljudi, ima onih što im baš sve od svakoga treba, a ima i onih što ih takvi ljudi oteraju i pored dobre volje, prestanu sa oglašavanjem.
Pored toga što su u grupi strogo zabranjene svađe, psovke i vređanje po bilo kojoj osnovi, zabranjeno je i oglašavanje nekog predmeta na prodaju.
Jasno vam je da se uvek pronađe neko ko misli da je pametniji od drugih, te pokuša da progura neki svoj prodajni oglas, ali ni jedan post ne prolazi bez prethodne provere.
Ovoj facebook grupi možete pristupiti tek kada vas administratori detaljno provere, te utvrde da niste mlađi od šesnaest godina.
Skoro su, zbog nekih pametnjakovića, zabranili i ispravljanje tuđih gramatičkih grešaka, jer je najviše prepirki započelo baš na osnovu nečijih ispravki i nezadovoljstva osoba koje su ispravljene.
Osnovno pravilo jeste da kada se nešto oglasi na poklanjanje, za poklon se prijavljuje javno, u komentaru. Javljanje u inbox zabranjeno je isto koliko i uslovno poklanjanje.
Dakle, ova mala facebook zajednica, koja iz dana u dan postaje sve brojnija, pravo je svetlo na kraju tunela u sve bržoj svakodnevnici, kada jedva uhvatimo vremena da poklonimo jedni drugima osmeh.
Osećaj kada nekoga usrećite zaista je jedan od najuzvišenijih osećaja na svetu. Čoveku, zaista, ništa ne pričini toliku dozu radosti kao poklanjanje i primanje darova.
Ima nas različitih, razume se, neki se više obraduju kada dobiju, a neki kada daju, ali kada međusobno uspostavimo redovnu praksu poklanjanja i primanja poklona, verujte srce samo može da vam poraste za, makar, tri veličine.
U celoj ovoj čaroliji i pozitivnoj energiji koju Novosađani, ovim putem, stvaraju između sebe, postoji samo jedan problem koji u nekim momentima počinje da nas mori.
On se pojavljuje kada u moru komentara treba da izaberete samo jednu osobu kojoj ćete tog puta ulepšati dan, jer ko smo mi da odlučimo kome predmet poklanjanja, od svih prijavljenih, najviše treba?
Preuzmite android aplikaciju.
