Samo nedelju dana odmora od društvenih mreža smanjuje depresiju i anksioznost, pokazalo je novo istraživanje.
Ljudi koji su uzeli sedam slobodnih dana na platformama kao što su TikTok, Instagram, Tviter i Fejsbuk prijavili su da se osećaju bolje.
Istraživači su podelili uzorak od 154 osobe starosti od 18 do 72 godine u dve grupe – od kojih je jednoj bio omogućen pristup društvenim mrežama, a drugoj ne.
Ispitanici su koristili društvene mreže u proseku osam sati nedeljno pre studije. Koristeći tri priznata testa, istraživači su procenili njihov nivo anksioznosti i depresije, kao i dobro raspoloženje.
Od njih je zatraženo da svoj dogovor rangiraju izjavama poput „Osećam se optimistično u pogledu budućnosti“.
Da bi se izmerila depresija, učesnicima ankete su postavljana pitanja uključujući „koliko često ste bili uznemireni u poslednje dve nedelje zbog malog interesovanja ili zadovoljstva u obavljanju stvari“. Anksioznost se prati korišćenjem skale opšteg anksioznog poremećaja, koja određuje koliko često osobu muče osećaj nervoze ili je „na ivici“ ili ne može da prestane da brine.
Za one koji su uzeli jednonedeljnu pauzu od društvenih mreža, pokazalo se da se njihovo dobro raspoloženje popelo sa prosečnih 46 na 55,93 na skali mentalnog blagostanja.
Nivoi depresije u ovoj grupi su pali sa 7,46 na 4,84 na Upitniku zdravlja pacijenata-8, dok je anksioznost pala sa 6,92 na 5,94 na skali.
Rezultati ukazuju na umereno poboljšanje depresije i blagostanja i skromno poboljšanje anksioznosti. Mnogi ispitanici su prijavili pozitivne efekte isključenosti iz društvenih medija kroz bolje raspoloženje i manje anksioznosti.
Ovo sugeriše da čak i mala pauza može imati uticaj. Naravno, društvene mreže su deo života i za mnoge su one neizostavan deo onoga ko su i kako komuniciraju sa drugima. Ali ako provodite sate skrolujući svake nedelje i osećate da to negativno utiče na vas, možda bi bilo važno da smanjite vreme na mreži da biste videli da li to pomaže.
„Skrolovanje“ kroz sadržaj je najčešća aktivnost koju obavljaju korisnici društvenih medija. Rezultati istraživanja podržavaju prethodna istraživanja u SAD i Velikoj Britaniji koja povezuju redovnu upotrebu društvenih medija sa većom stopom depresije i anksioznosti.
Ali nije utvrđeno da li upotreba društvenih medija dovodi do problema sa mentalnim zdravljem, navodi se u izveštaju, ili da li već postojeće osećanje inferiornosti tera ljude da traže potvrdu svoje vrednosti na internetu.
Naučnici se nadaju da će u budućnosti proučavati uticaj „prekidanja“ sa društvenih medija na određene segmente populacije, poput mlađih ljudi i onih sa fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima.
Takođe se nadaju da će pratiti ljude više od nedelju dana da vide da li dobrobiti pauze od društvenih medija imaju trajni efekat. „Prekid“ od društvenih medija mogao bi da postane deo paketa kliničkih preporuka za pomoć ljudima da upravljaju sopstvenim mentalnim zdravljem, rekli su oni.
Da li je Tinder mesto gde možete naći princa na belom konju?
Preuzmite android aplikaciju.
