Најчешће изнајмљује стан, донекле зна немачки језик, школује децу и када га питате рећи ће да нема намеру да се врати у Србију.
Према последњим проценама немачке владе, тренутно у најјачој европској економији живи и ради минимум 400.000 Срба, а овај број би ускоро могао да буде много већи јер се, према појединим анализама, на тржишту рада Немачке бележи мањак од чак 1,7 милиона радних места.
Реагујући на то тамошње власти су поред измена закона о добијању двојног држааљанства, промениле и услове за увоз старних радника кроз тзв. „карту шанси“.
У суштини, поред тога да за немачко држављанство страни држављани неће морати да се одрекну матичног пасоша, Влада Немачке циља и да уведе „западнобалканско“ правило којим ће квоте за увоз радника бити двоструко веће, а уведен је и концепт карти шанси не би ли се читав процес убрзао.
Занати који су нас недовољно цењени, па их млади избегавају у широком луку због малих плата, у овој европској земљи се боље вреднују. Рецимо, зидар зарађује 3.214 евра, молер 2.975 евра, а ковач може зарадити 3.053 евра месечно. Умеће вариоца се плаћа око 2.819 евра, а керамичара око 3.000 евра.
Дакле, људи који оду у Немачку најчешће раде физичке послове. У питању је прање судова или сервирања хране у угоститељским објектима, чишћење кућа, посао магационера у великим маркетима, рецепционера, конобара.
Популарна су и занимања везана за логистику попут возача камиона и друге механизације на градилиштима. Возач виљушкара, на пример, има просечну плату 2.679 евра, а путар 3.463 евра.
Сад већ традиционално најтраженији су радници у здравству, медицинске сестре и лекари, па највећи број радника који је отишао са подручја Балкана, управо је из овог сектора.
Физиотерапеут има просечну плату 2.588 евра, болничар 3.511 евра, медицинска сестра 3.645 евра, зубни техничар 2.590 евра. Медицинско-технички лабораторијски асистент 3.497 евра, а доктори просечно 6.337 евра.
Преузмите андроид апликацију.
