Није преувеличавање ако прелажење централних улица у престоници Египта упоредимо са екстремним спортом, а лутање Градом мртвих, средњовековним гробљем у старом Каиру на ком заправо живе људи, са сценама из филма о зомбијима.
Нећемо претерати ни кад кажемо да је Каиро вечито огрнут слојевима смога кроз које се тек понекад назиру пирамиде из оближње Гизе, да је бука у њему ужасавајућа, те да читав град, обојен у беж и окер делује до те мере прљаво да се ни његови најстарији становници не сећају кад је једном био чист.
Упркос свему томе, постоји нешто магично у овом мегалополису, његовим шареним базарима, комплексној култури, љубазним локалцима и јединственој географији коју одликује дуализам највеће пустиње на свету, Сахаре и највеће реке на свету, Нила.
Ову урбану кошницу близу двадесет милиона људи назива домом. То је град који не спава, у ком коегзистирају древно и модерно, који онима који га посете нуди своју раскошну прошлост и драматичну садашњост и који има безброј начине да нас освоји.
У Каиро туристи најчешће долазе у склопу организованих једнодневних екскурзија, истоварени су из аутобуса испред Египатског музеја да виде мумије, промувају се по Цитадели, скокну до пирамида и предвече се врате на своје крузере или у ризорте.
Ужурбани излети тешко да оставе времена и за оно предвиђено – будући да је у највећем музеју Каира изложено преко сто хиљада предмета, а још мање за успутно ћаскање са радозналим младим Египћанима који лако започињу разговор са странцима у парку, обилазак зелених плућа Каира – острва Гезира или опуштање уз кафу и кунафу у некој од прастарих локалних посластичарница.
Разумљиво је да поменуте историјске споменике под обавезно треба обићи чак и ако то значи гурање са хиљадама посетилаца из целог света.
Међутим, ту су и друге многобројне атракције које не треба пропустити уколико желите видети Каиро из различитих перспектива. Једно од ових места је коптски Каиро, део старог града са православним црквама који осим што је интересантан архитектонски најбоље симболизује диверзитет који Египћанима није стран.
Овде се налазе античка вавилонска тврђава, бројне цркве, синагога, као и коптски музеј, посвећен овој мањини која чини око десет одсто становништва Египта.
Каиро је идеално место за уживање у плесу дервиша – такозваном суфи плесу. Легенда каже да је ритуал дервишког плеса први пут извео сам Руми, суфијски песник и мистик, половином 13.века.
Овај обичај се одржао до данас, те плес у свечаној атмосфери ове јединствене церемоније изводе Румијеви следбеници. Иако је ритуал доживео извесну комерцијализацију те се изводи не само као религијски него и уметнички перформанс, и данас се сматра да овај плес доводи до просветљења и приближавања Богу.
Ритуал одликују с почетка благи покрети и окретање који постају све бржи како се дервиш приближава стању транса. Једно од места где се може присуствовати плесу је “Wekalet el Ghouri” центар за уметност.
Можда и најинтересантнија тачка на не-туристичкој мапи Каира је Град мртвих, у старом граду. Да ли због самог назива или неоправдано лоше репутације, путници га избегавају, иако се ради о прилично јединственом месту.
Град мртвих је, наиме, прастаро гробље где се крипте и маузолеји заборављених покојника и накнадно изграђене околне бараке, данас користе као мање или више привремена пребивалишта сиромашних локалаца.
Просечном туристи из Европе ово звучи морбидно, те се Град мртвих обично заобилази у широком луку, међутим, сведочанства оних који су га посетили говоре о љубазним “домаћинима” који у сред ове необичне сценографије, међу мртвим суседима, воле да проћаскају са посетиоцима из далека.
За крај дана и празне батерије постоји неколико добрих опција као што су крстарење “фалука” једрењаком по Нилу, посматрање града са 187 метара високог Каиро торња или уживање у заласку сунца у парку Al-Azhar .
Ова спектакуларна урбана оаза се простире на око 30 хектара, и са својим малим језером и уредним али раскошним баштама право је освежење у сред бетонских зграда и идеално место за одмор од градског хаоса.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
