U okviru Međunarodne kulturne razmene Kine i Srbije, 100 srednjoškolaca i studenata iz naše zemlje boravi u Kini, a drugog dana posete dočekani su u centrali kompanije „Mint“, koja je i organizator putovanja, gde im je dobrodošlicu poželela predsednica i izvršna direktorica „Mint grupe“ Vei Ćingljen.
Posle obilaska inovativne kompanije, koja, prema rečima Vei, mnogo ulaže u održivost, zaštitu životne okoline, smanjenje emisije CO2, čistu tehnologiju, kako u Kini, tako i u podružnicama – između ostalih u Sjedinjenim Državama, Meksiku, Češkoj i Srbiji, mladi su imali priliku da razgovaraju i sa direktorima i zaposlenima te kompanije, kao i da vide gotovo potpuno robotizovan proces rada.
Mladima je, između ostalog, bilo veoma interesantno da popiju kafu koju je samostalno spremio robot-barmen u holu fabrike.
Centrala „Mint grupe“ zanimljiva je i po tome što u ogromnom krugu ima odvojeni restoran, jezero, šumu, u kojoj je i mali zoološki vrt sa nojevima, vevericaima, jelenima, labudovima, patkama, kozama.
Mnogi od mladih u Kini su prvi put, a kako je za Tanjug rekla studentkinja kineskog jezika Anjela Božić, koja već šest godina uči kineski, put je ispunio sva njena očekivanja, i više od toga.
„Sve je duplo veće nego u Srbiji, ali su ljudi toliko prijatni, vidi se da im je baš drago što smo došli. Jednostavno, ta gostoprimljivost je predivna, dirljiva“, rekla je Božić.
Dodaje da je mislila da će joj biti teže da se sporazumeva, ali je zadovoljna nivom svog znanja.
„Mislila sam da će biti teže, oni imaju razumevanja za moj kineski i onda uspemo da nađemo zajednički jezik. Malo internet, malo znanje i uspevamo da se sporazumeva,“ rekla je Božić.
Za razliku od nje, student prava iz Temerina Milan Savić bio je jednom u Kini, ali prvi put učestvuje u ovakvom programu kulturne razmene.
Prema njegovim rečima, ceo put za njega lično predstavlja sjajnu priliku, ali i zadovoljstvo.
„Izuzetno je iskustvo zapravo pokušati razumeti mlade u Kini, videti sa čim se oni suočavaju, razmeniti iskustva sa njima i njihovim sistemom obrazovanja, na koji način mi funkcionišemo, na koji oni i da smanjimo te razlike koje nas razdvajaju, ali i spajaju. Odlično je iskustvo. Imamo još pet ili šest dana, u kojima ćemo posetiti još gradova. Nalazim se u provinciji Džeđang i nisam imao prilike do sada da budem ovde,“ rekao je Savić za Tanjug.
Srpski studenti i učenici upoznali su se sa svojim kineskim vršnjacima, od kojih mnogi imaju visoko mišljenje o našoj zemlji.
Jedna od njih je i Kanv Ćing, studentkinja srpskog jezika u Šangaju, koja je za Tanjug na srpskom jeziku rekla da se odlučila da studira srpski, jer izrazito ceni i voli srpsku umetnost.
„Veoma volim knjige Moma Kapora, Ive Andrića, Milorada Pavića. Nisam bila u Srbiji ali veoma želim da odem, da je posetim i doživim. Mnogo mi se dopada kulturna razmena, to je odlično, svima je prijatno,“ kaže Kanv.
Istog mišljenja je i njen kolega, student srpskog jezika, takođe na Univerzitetu u Šangaju, Liu Čong Pong koji kaže da mu je zanimljivo da studira srpski i da dobro zna za prijateljstvo između dve zemlje.
„Želim da još više promovišem to dobro prijateljstvo. Nisam bio u Srbiji, ali želim da dođem. Veoma se radujem ovom događaju, mnogo ljudi je došlo i mi smo se dobro pripremili za taj događaj i želim da svi imamo lepo iskustvo,“ rekao je za Tanjug na srpskom Liu.
Milorad Radulović Milo, kao domaćin u ime „Mint grupe“, kaže da veruje da je to jedno veliko iskustvo za studente i srednjoškolce iz Srbije, da će poboljšati razumevanje za kulturološke razlike i da će oni put pamtiti dugo.
On, koji inače živi u Đijasingu, aktivno uči kineski jezik i smatra da je kulturna razmena samo početak i da će biti još velikih prilika za naše mlade da bolje upoznaju Kinu, ne samo u projektima, već u životu, a veruje i u poslovnom domenu.
Domaćini su gostima priredili i zabavu uoči Srpske nove godine, uz večeru, igru, karaoke kineskih i srpskih pesama, vatru, prskalice.
U nastavku desetodnevne posete, mladi iz Srbije posetiće i Šangaj, Ningbo, Hangdžo, Huaian i imaće priliku da se bolje upoznaju sa kulturom i bogatom tradicijom daleke azijske zemlje.
Komesarijat: Smanjen broj migranata u Srbiji za 82 odsto u 2024. godini
Preuzmite android aplikaciju.
