Иако не пружа исти осећај разбуђивања, кафа без кофеина могла би да има одређене предности када је реч о памћењу и функцијама мозга.
Мали експеримент неуролошких истраживача показао је да су учесници који су пили кафу без кофеина остварили значајно боље резултате на два теста памћења. Исто побољшање није забележено код оних који су пили кафу са кофеином.
Резултати истраживања, објављени у часопису „Nature Communications“, указују на то да деловање кафе на мозак није повезано искључиво са кофеином. Научници сматрају да би у томе важну улогу могао да има и цревни микробиом.
„Кафа је много више од кофеина – она је сложен прехрамбени фактор који ступа у интеракцију са нашим цревним микроорганизмима, метаболизмом, па чак и емоционалним благостањем“, рекао је неуробиолог Џон Крајан са Универзитетског колеџа Корк у Ирској.
Кафа садржи више од 1.000 различитих једињења, укључујући полифеноле, биљна једињења којима се хране микроорганизми у цревима. Због тога су истраживачи желели да утврде да ли конзумирање кафе може да утиче на микробиом, а преко њега и на функције мозга.
У истраживању је учествовао 31 конзумент кафе. Учесници су најпре две недеље престали да пију својих уобичајених три до пет шољица дневно, што је довело до промена у саставу цревног микробиома.
Након тога, једна група је добијала кафу без кофеина, док је друга пила кафу са кофеином. Учесници нису знали коју врсту кафе конзумирају, а током наредне три недеље пили су четири порције инстант кафе дневно.
Поновно увођење кафе изазвало је промене у микробиому код обе групе, без обзира на присуство кофеина. Учесници су, такође, пријавили нижи ниво стреса, депресивности и импулсивности.
Ипак, разлике између група биле су приметне. Кафа са кофеином била је повезана са смањењем анксиозности и психолошког дистреса, као и бољом пажњом и будношћу.
Са друге стране, само учесници који су пили кафу без кофеина показали су значајно побољшање на два теста памћења. Боље су памтили речи, а правили су и мање грешака у тесту у којем је требало да запамте локације одређених предмета.
За сада није познато због чега се управо код кафе без кофеина појавио овај ефекат. Једна од претпоставки јесте да полифеноли из кафе утичу на цревне микроорганизме, који потом преко такозване осе црева–мозак могу да покрену промене повезане са когнитивним функцијама.
„Највеће изненађење било је то што смо добили веома занимљиве ефекте и када смо поново увели кафу без кофеина. Дакле, није све било само до кофеина“, рекао је Крајан.
Истраживачи, међутим, упозоравају да је реч о малој студији и да су потребна додатна истраживања како би се резултати потврдили. За сада налази сугеришу да је утицај кафе на мозак много сложенији од самог деловања кофеина.
Преузмите андроид апликацију.
