Gotovo da ne postoji Novosađanin, kojem roditelji i stariji sugrađani nisu tokom odrastanja pričali priče o hladnijim zimama i ledenim danima u Novom Sadu. Mnogo puta bi mladi ove priče stavili u istu „korpu“ sa onim „lovačkih pričama“, koje prepričava stariji rođak kada popije malo više na krsnoj slavi.
Ipak, za neke priče, kao što je ova, postoje i dokazi. U ovom slučaju meteorološki dokazi od pre 60 godina, govore o tome, da su Novosađani zaista nekada preživljavali „rusku zimu“.
U Novom Sadu 24. januara 1963. godine zabeležen je najhladniji dan u istoriji našeg grada. Tog četvrtka termometar Meteorološke stanice na Rimskim Šančevima registrovao je neverovatnih minus 30,7 stepeni celzijusa.
Najviša izmerena temperatura tog dana iznosila je minus 22,8 stepeni, što je takođe rekord. Čitav januar 1963. godine su beležene veoma niske temperture, bilo je 26 ledenih dana, što je dotad zabeleženo još samo u februaru 1956.
Ipak, januar 1963. po hladnoći je, u proseku, za nepun stepen zaostao za februarom 1954. godine, koji do danas, sa prosečnom maksimalnom dnevnom temperaturom od – 7,2celzijusa ostaje najhladniji mesec u našem gradu, dok je sa prosečnih 9,5 °C godina 1956. u celini najhladnija.
Ne možemo proglasiti pomenuti dan za „najhladniji u istoriji Novog Sada“, iz prostog razloga što je beleženje važnijih metereoloških podataka u Novom Sadu počelo 1860. godine.
Prva meteorološka stanica se nalazila na Petrovaradinskoj tvrđavi, ali je nakon uspostavljanja brzo i prestala sa radom.
U međuratnom periodu je uspostavljeno ponovo evidentiranje, koje je potrajalo nešto duže, do početka rata. Zime za vreme okupacije u periodu Drugog svetskog rata bile su toliko „oštre“ da je Mađarska i okupatorska vlast primorana da aprila 1942. revitalizuje metereološku stanicu. Radila je do avgusta 1944. godine. Po oslobođenju, metereoaktivnost se brzo uspostavlja i nije više ukidana.
Taj ratni period osim stradanja, obeležile su i neke od najhladnijih zima, bar po rečima građana. Nažalost, nije postojao način da se izmeri tada temperatura, te nećemo znati da li je tokom 40-tih bilo dana sa nižom temperaturom od tog 24. januara 1963. godine.
Osim po hladnoći, zime početkom 60-tih ostaće upamćene i po neverovatnoj količini snega, koji je toliko napadao da je prekrivao novosadske ulice u kontinuitetu od 13. decembra 1963. do 22. februara naredne godine, ukupno čak 72 dana.
Dok bi danas takve nepogode smatrane vanrednom situacijom, tada su te pojave bile prilika za najmlađe da uživaju u snežnim čarolijama. Bilo to kroz grudvanje ili spuštanje sankama sa nekog brda u gradu. Čak su i mladi koristili ovakve vremenske prilike za zimske sportove, poput hokeja na ledu.
Na tenis placu u Dunavskom parku bi HK Vojvodina čak igrala svoje utakmice, te su na neki način ove zimske temperature sa sobom donosile i određene aktivnosti, ali i neku novu radost u Novi Sad.
Naravno usled tako niskih temperatura, postojale su i određene okolnosti koje su sprečavale normalno funkcionisanje grada i njegovih građana. Ipak Novosađani su gotovo za sve probleme imali odgovor.
Veliki minusi i ledeni dani doveli su do toga da Dunav bude pokriven santama leda. Na Dunavu su morali da intervenišu inženjerske jedinice vojske kako bi sprečili opasno gojenje leda, tako da se naši najstariji stanovnici verovatno sećaju kako je dinamitima razbijana zaleđena reka, a u nekoliko navrata su i bacane bombe sa Varadinskog mosta (tada most „Maršala Tita“).
Lovci na Fruškoj gori su u ovom periodu umeli i dođu u situaciju „oči u oči“ sa karpatskim vukom, životinju koju nećete često pronaći na ovoj planini. Tada su Vukovi u potrazi za hranom lutali i do nekoliko stotina kilometara, a pomoću leda su prelazili vodene prepreke prepreke.
Tako su zime izgledale pre 50, 60 godina, što čini sve one priče starijih, da su na putu do škole pešačili kroz sneg od jednog metra i da su zime bile izazovne, zapravo poverljive. Danas su znatno toplije zime, a i snega je svake godine sve manje.
Dok trenutne vremenske prilike, bez previše padavina i temperatura ispod nule, olakšavaju svakodnevno funkcionisanje građana, sigurno postoje i oni Novosađani koji bi barem još da jednom da ugledaju zaleđen Dunav i da im učestale snežne padavine ponovo predstavljaju zimsku svakodnevnicu.
Ko je bio Momčilo Tapavica? Prvi Srbin osvajač olimpijske medalje i projektant Matice Srpske
Preuzmite android aplikaciju.
