To pokazuje samo koliko je hrvatsko društvo sveobuhvatno prožeto mržnjom prema svemu srpskom.
Regionom je odjeknula užasna vest – da su na manifestaciji održanoj juče u Kaštelima, u Hrvatskoj, učesnici maskenbala posle defilea spalili lutke sa likovima predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.
Vest jeste užasna, ali nije naročito iznenađujuća obzirom na to da smo navikli na, gotovo svakodnevne, izlive mržnje iz ,,lijepe njihove“. Novina je bizarnost, monstruoznost i okrutnost ovog kvaziperformansa, tim pre što je u pitanju karneval i manifestacija u kojoj su učestvovali obični meštani, pa čak i deca.
U Kaštelu, nedaleko SPLITA na karnevalu spalili lutke s likovima VUČIĆA i PUTINA.
Možete da mislite šta hoćete, ovo je ČIN MRŽNJE…ali ne samo prema njima dvojici, već i prema državama i narodima.
Nisam video da je reagovala ambasada Srbije u HRV.https://t.co/WA3SZXTiXP— Ratko Dmitrović (@RatkoDmitrovic) February 14, 2024
Mržnja prema Srbima i pravoslavlju – kome i zašto smetaju Vučić i Putin?
To pokazuje samo koliko je hrvatsko društvo sveobuhvatno prožeto mržnjom prema svemu srpskom, a u širem smislu i prema svemu pravoslavnom, pa nije nimalo slučajno što se uz Aleksandra Vučića na meti mrzitelja našao i Vladimir Putin.
Takođe je skandalozna i reakcija hrvatskih medija, koji su maltene likovali nad ovakvim užasnim gestom i koji u svemu tome ne vide, ama baš ništa sporno. Kada govorimo o reakciji hrvatskih medija, mislimo i na one koji imaju imidž navodno umerenih, levih, medija koji su tamo često na meti onih drugih, proustaških.
Pokazalo se, kao i uvek do sada, da kada je u pitanju odnos prema Srbima, Srbiji i srpskom lideru Aleksandru Vučiću – nema u Hrvata razlike između levih i desnih, ustaša i komunista, svi su ujedinjeni u antisrpstvu oko kog u Hrvatskoj postoji čvrst konsenzus.
Bolesna mržnja u susedstvu: Spalili lutke sa likom Vučića i Putina, a hrvatski mediji likuju što su njih dvojica „nestali u plamenu“
Sramna manifestacija održana je juče u Kaštelima u Splitsko-dalmatinskoj županiji u Hrvatskoj, kada su učesnici maskenbala posle defilea spalili lutke sa likovima predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.
Kako prenose hrvatski mediji, na 211. Karnevalu u Kaštelima su ,,za sve prošlogodišnje nedaće okrivljeni srpski i ruski predsednik“ , te su učesnici zapalili figure sa njihovim likovima.
@dalmatinskiportal Kaštelani spalili – Putina i Vučića! #krnje#maskare#krnjeval#maske#putin#vucic#dalmatinskiportal♬ original sound – Dalmatinski portal
Da skandal bude veći, hrvatski portal Indeks.hr objavio je tekst sa naslovom „Prepoznajete li koga su Kaštelani zapalili?“
Navode da su Vučić i Putin sedeli na magarcima, a onda oduševljeno likuju da su „nestali u plamenu“.
Ma koliko sve ovo bilo bizarno, na neki način su Hrvati ovim činom Vučiću odali priznanje, odnosno to što su oni kivni na njega i mrze ga, sigurno znači da on dobro radi u korist srpskih državnih i nacionalnih interesa. Kada bi se u Beogradu vodila nekakva izdajnička, drugosrbijanska politika, servilna prema Hrvatskoj, a neosetljiva prema srpskim interesima, sigurno da Hrvati ne bi spaljivali lutku srpskog predsednika, već bi ga podržavali da i dalje vodi Srbiju u propast.
Pošto to nije slučaj, ustaše koje mrze sve srpsko, demonstrirale su mržnju i bes prema čoveku koji je Srbiju napravio ponovo jakom i od koje ustaše strepe, jer znaju da Srbija više nije slaba i da nikada neće dozvoliti nova stradanja srpskog naroda od hrvatske ruke.
Ustaše mrze Vučića, a podržavaju đilasovce – opozicija deo mreže hrvatskog špijuna
Dok su puni mržnje prema Aleksandru Vučiću, ustaše su istovremeno veoma aktivne u podršci srpskoj opoziciji, naročito onoj prozapadnoj koja je okupljena u Đilasovoj listi Srbija protiv nasilja. Razlog je očigledan – u njima vide političare koje žele da podrže u rušenju Vučića, ali i one koji deluju u skladu sa hrvatskim interesima.
Dragana Đilasa i njegove koalicione saborce ustaše vole, zbog toga što zagovaraju tipične antisrpske stavove – poput onih da Srbija treba da se odrekne Kosova, da uvede sankcije Rusiji, da uđe u NATO, da prizna da je počinila genocid u Srebrenici i da je kriva za sve ratove devedesetih, da je zemlja agresor, dok ti isti srpski opozicionari ćute o Oluji i hrvatskom etničkom čišćenju Srba iz 1995. godine. Hrvatskoj takođe odgovaraju talasi nasilja i pokušaja destabilizacije Srbije koje je pokrenula opozicija, nakon debakla na izborima.
Naročito popularan đilasovac u Hrvatskoj, jeste Zdravko Ponoš, čuveni NATO general sa hrvatskom putovnicom, koji je urnisao srpsku vojsku dok je bio načelnik generalštaba.
Hrvatski mediji su se od novembra 2021. do kraja izborne kampanje u aprilu 2022.,godine svojevremeno utrkivali u podršci Ponošu, koji je tada bio predsednički kandidat. Nedeljni broj hrvatskog „Večernjeg lista“ (20.03.2022.) izneo je hvalospeve u tekstu pod naslovom „General koji želi srušiti Vučića tulumario je u zagrebačkom Kulušiću”.
Hrvatski portal „Dnevno“ je objavio tekst pod naslovom -„Oženio je Hrvaticu, Srbija se konačno budi!“. „Jutarnji list“ je objavio tekst pod naslovom „Oporbeni adut protiv Vučića: General oženjen Hrvaticom“…
Ponoševa privrženost Hrvatskoj je neosporna, stoga ni otkriće da je bio deo mreže hrvatskog špijuna Hrvoja Šnajdera ne čudi. Jer, nije prvi put da nacionalne interese zemlje u kojoj živi i kojom neuspešno pokušava godinama da zavlada, vrlo zdušno stavlja na poslednje mesto.
Osim njega, deo te iste mreže su bili i Marinika Tepić, Zoran Lutovac, kao i mnogi drugi. Šnajder je plaćao i mnoge opozicione medijske radnike i nvo aktiviste, pa nije ni čudo što su đilasovski mediji pisali sramne tekstove i vodili kampanju čak i protiv Srpske pravoslavne crkve, a sve po željama i narudžbini zvaničnog Zagreba.
Skoro sinhronizovano sa ustašama, predsatvnici „Đilasove liste Nasiljem protiv Srbije“ poslednjih dana su sve agresivniji u svojim pretnjama nasiljem i smrću predsedniku Srbije te bez ikakve zadrške javno istupaju sa pretnjama. Od samog Đilasa koji je na tajkunskoj televiziji predsedniku Vučiću poručio: “ – Oni koji se ne obaziru, obično na kraju loše završe! To je tako pravilo… – rekao je Đilas, a onda je dodao: – Nema šta da se nadam, ako nisu čitali knjige, gledali su filmove i serije – odgovorio je Đilas. Da bi se takvoj pretnji pridružio i najbučniji od najgorih Srđan Milivojević jutarnjom porukom na mreži X gde je targetirao predsednika Srbije i napisao: „- Aleksandar Vučić je 3 u 1: Lopovčina, Izdajnik, Šef mafije“.
Sve ovo samo sa jednim jedinim ciljem – srušti sadašnju vlast i zauzeti fotelje na njima jedini mogući način, jer legitimnim putem ne može.
Hrvatska podrška tokom borbe za nasilnu prevlast
Predizborna podrška hrvatskih medija Đilasovoj lisiti „Srbija protiv nasilja“ naročito je bila jaka u finišu kampanje u decembru prošle godine.
Listu, na kojoj se nalaze najglasniji promoteri teze da su Srbi počinili genocid u Srebrenici, na čelu sa Marinikom Tepić, ovi proustaški mediji su konstantno veličali i stavljali ih na udarne pozicije, dok su sa druge strane svim silama napadali predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove birače su brutalno vređali.
Pored toga, redovno su prenosili izmišljotine tajkunskih medija iz Srbije, što potvrđuje da su sa istima u sprezi. Ostalo je upamćeno i da su njihovi mediji bili veoma razočarani, na ivici suza, zato što su postizborni protesti opozicije zbog navodne izborne krađe doživeli fijasko, pa su hrvatski reporteri rezignirano javljali da su razočarani malim brojem ljudi.
Videvši koliko je Srbija napredovala od 2012. godine, Hrvati shvataju da je uklanjanje Vučića sa vlasti jedini način da se razvoj naše zemlje zaustavi. Zbog toga hrvatska propagandna mašinerija simultano radi sa delom opozicije iz Srbije koji ovih dana preti ubistvom i progonom predsedniku Srbije.
Cilj im je isti – uklanjanje Vučića sa vlasti i vraćanje Srbije u stanje u kojem je bila od 2000. do 2012. godine kada je na njenom čelu bio režim koji je slepo slušao naređenja sa Zapada i izvinjavao se svima koji su ubijali naš narod u prethodne tri decenije.
Kada bi Vučić bio loš Srbin, onda bi im bio dobar, kao što im je to sada srpska opozicija
Dok sipaju otrovne strelice mržnje prema Vučiću i prizivaju njegovu smrt, Hrvati imaju izuzetno dobro mišljenje o srpskoj NATO opoziciji i svim protivnicima srpskog predsednika. Izuzetno su pomno pratili sva dešavanja oko izbora u Srbiji prethodnih meseci, i gotovo po pravilu bili kritički nastrojeni prema srpskoj vlasti a blagonakloni prema autošovinističkoj srpskoj opoziciji.
Nije ni čudo, ako imamo u vidu da je ovde delovao raskrinkani hrvatski špijun, Hrvoje Šnajder, za koga se ispostavilo da je plaćao i vrbovao mnoge opoziciono nastrojene persone – političare, novinare, nvo aktiviste. Šnajder verovatno nikada ne bi bio proteran iz Srbije da je ovde neka druga, kroatofilna vlast, ali je morao da beži glavom bez obzira, jer su vremena inferiornosti Beograda spram Zagreba odavno prošla, što takođe oni Vučiću nipošto ne mogu da oproste. Kada bi Vučić hipotetički bio neki loš Srbin, koji ne mari za interese svoje zemlje, onda bi im valjao, baš kao što im sada valja srpska opozicija.
Predsednik Vučić o ustaškom ludilu: Bio bih ljubomoran da je bio neko drugi iz Srbije na meti
Povodom najnovijeg ludila ustaških ekstremista, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– Što se tiče paljenja lutke, neko bi rekao da je žalosno to, a pravo da vam kažem nisam bio posebno nesrećan. Bio bih ljubomoran da je bio neko drugi iz Srbije, kada znam da su mi spaljivali kuće i crkvu, lutka je sitnica. U hrvatskim medijima su napisali da su to „tradicionalna događanja“. Njima je tradicionalno spaljivanje. Ali, sve što mogu da spaljuju su lutke. Siguran sam da je moj otac ponosan da im je najveći problem njegov sin, a oni mu ubili oca, dedu… Da smo mi to ne daj Bože uradili nekome od njih, pola Evrope bi nam se nakačilo, nek spaljuju lutke, nek se igraju – poručio je predsednik, čija je porodica teško stradala od ustaške zločinačke ruke tokom Drugog svetskog rata.
Vučević o sramotnim izlivima mržnje u Hrvatskoj: Vučić im smeta jer Srbija sa njim na čelu jača iz dana u dan
Da je predsednik Srbije na meti hrvatskih bezumnika zbog toga što vodi računa o interesima svoje zemlje i što je pod njim Srbija sve jača i jača, nema dilemu ni ministar odbrane, Miloš Vučević:
On je rekao da je to novi izliv mržnje, sadizma i psihopatologije u našem susedstvu, a da je poznato da Vučić smeta jer je Srbija danas razvijena i uređena država koja čuva uspomenu na Srbe Krajišnike čije su domove na isti ovakav način spaljivali oni koji danas spaljuju lutku sa likom srpskog predsednika.
– Znamo da Aleksandar Vučić smeta jer želi mir, napredak i blagostanje regiona. Nećete nas uplašiti, nećete nas uvrediti, nećete nas odvratiti od borbe za još moćniju, lepšu i bolju Srbiju – rekao je Vučević.
Hrvatska kao Ukrajina – da li je i njoj potrebna denacifikacija?
Nema nikakve sumnje da su ovi bestijalni izlivi odraz mržnje prema Srbiji i srpskom narodu, a da je lična mržnja prema Vučiću od strane ustaša, posledica toga što je on lider koji je privržen svom srpskom narodu. Ne samo da mu je to što je na meti hrvatskih ekstremista indirektno priznanje i znak da dobro radi svoj posao srpskog predsednika, već je i to što se našao u društvu Vladimira Putina, takođe priznanje njemu i Srbiji, jer smo ponovo, kao i uvek kroz istoriju, mi i Rusi na pravoj strani istorije, a Hrvati kao i sva njihova međunarodna braća na strani nacizma, koji će opet završiti na smetlištu istorije.
Za razliku od Nemačke, koja je imala svoj Drezden i pedesetogodišnju formalnu okupaciju, ili Italije i Japana, Hrvatska nikada nije kažnjena za svoja zlodela iz Drugog svetskog rata, nije denacifikovana. Odmah su se presvukli u dresove lažnog bratstva i jedinstva, ili su prebegli uz pomoć pacovskih kanala u dijasporu, u kojoj su tihovali sve do početka devedesetih, kada su se opet povampirili na ovim prostorima.
Ustaška ideologija bolesne mržnje prema svemu srpskom, koja je iznikla iz ideje tzv. hrvatskog državnog prava iz 19. veka, tako skoro dva veka nesmetano obitava i nekažnjeno deluje. Hrvatsko društvo je duboko bolesno, zadojeno idejama Josipa Franka, Ante Starčevića, Ante Pavelića, Eugena Kvaternika i ostalih zlotvora, a najpopularniji pevač je ustaški simpatizer Marko Perković Tompson. Ne samo da se hrvatsko društvo nije izlečilo, već u najvećoj meri to nije uradila ni hrvatska država. Opšte je poznato da ako zločinac nije kažnjen za svoja zlodela, imaće tendenciju da zločin i ponovi. Stoga opravdano možemo postaviti pitanje, da li je vreme za denacifikaciju Hrvatske?
Preuzmite android aplikaciju.
