Уместо да веза буде извор подршке и међусобног благостања, однос у коме оба партнера имају ниско самопоуздање може постати зачарани круг емотивне зависности, љубоморе и несигурности.
Веза између двоје људи са ниским самопоуздањем може бити успешна, али захтева додатни труд, разумевање и подршку са обе стране. Ниско самопоуздање може дубоко утицати на перцепцију сопствене вредности, начин на који се изражавамо и како доживљавамо свог партнера и његову љубав.
Како ниско самопоуздање утиче на везу
Особе са ниским самопоуздањем често сумњају у осећања свог партнера, траже сталну потврду љубави и подршке и могу имати проблем са поверењем. Осећај да нису достојне љубави може да створи осећај несигурности и страх од одбацивања, што често доводи до емоционалне удаљености, љубоморе или сукоба. Све то додатно може да се искомпликује уколико постоји слична патологија, па се споје партнери несвесни својих потешкоћа.
Неки људи их освесте, али уместо да иду ка решењу и добробити, продубљују негативна осећања и „хране“ штетно понашање. Оваква комбинација партнера није добра, осим ако особе нису спремне да раде на побољшању и квалитетну личног и партнерског менталног здравља.
Могуће последице оваквих особина у пару: Ако фали самопоуздање, могућ низ емотивних проблема
Бројне су, а због нису угрожени само партнери као јединке и као пар, већ и њихово социјално окружење. Најчешће су:
стално тражење потврде и сигурности (партнери могу константно тражити вербалну или невербалну потврду љубави и посвећености, што може постати исцрпљујуће за обе стране)
потешкоће у комуникацији (страх од одбијања може отежати отворен разговор о осећањима и потребама, што може довести до неспоразума и емотивне дистанце
љубомора и несигурност (ниско самопоуздање може узроковати претерану љубомору и сумњу у партнерову верност, чак и без реалног повода)
страх од конфликта (партнери могу избегавати расправе и несугласице из страха да неће бити довољно добри или да ће бити остављени, што може резултирати потиснутим емоцијама и нездравим обрасцима понашања)
проблеми са постављањем граница (особе са ниским самопоуздањем могу имати потешкоћа у постављању и одржавању личних граница, што може довести до осећаја исцрпљености или занемаривања сопствених потреба)
потешкоће у пружању подршке (ако оба партнера имају ниско самопоуздање, може бити тешко пружити међусобну емотивну подршку јер се обоје боре са сопственим несигурностима).
Како побољшати везу када оба партнера имају ниско самопоуздање
Иако изазови постоје, уз труд и посвећеност веза може постати стабилна и испуњавајућа. Ево неколико кључних корака који могу да помогну.
Отворена комуникација уз искрен разговор о осећањима, страховима и несигурностима помаже у изградњи поверења и разумевања. Међусобна подршка, односно храбривање и подсећање партнера на његове вредности и снаге може помоћи у изградњи самопоуздања.
Ризик за продубљивање негативних образаца понашања
Постављање реалних очекивања је важан сегмент, јер прихватање да обоје имате изазове са самопоуздањем може смањити притисак и помоћи у стварању здравијег односа. Бављење сопственим интересовањима, практиковање самопомоћи и развијање личних вештина може допринети повећању самопоуздања и смањењу зависности о партнеру.
У реду је потражити професионалну помоћ, а терапеут може помоћи у превазилажењу проблема са самопоуздањем и развијању здравијих образаца понашања у вези.
Када оба партнера имају ниско самопоуздање, постоји велики ризик да се међусобно „хране“ несигурностима, уместо да помажу једно другом у превазилажењу проблема. То може довести до зачараног круга у којем се патологије продубљују, а однос постаје све токсичнији.
Како међусобне патологије могу да се продубе у оваквој вези
Партнери са ниским самопоуздањем често траже потврду своје вредности кроз везу. Ако оба партнера имају ову потребу, могу постати зависни једно од другог, што ствара нездраву, симбиотску динамику. Несигурност може довести до неповерења, претеране љубоморе и потребе за контролом. Ако оба партнера имају те тенденције, веза може постати преплављена сумњом, оптужбама и сталним тражењем доказа љубави.
Уколико се оба партнера плаше одбацивања, могу избегавати расправе и не изражавати своје потребе, што може довести до нагомиланог незадовољства и пасивно-агресивног понашања.
Изостанак међусобне подршке и поверења
Особе са ниским самопоуздањем често имају тенденцију ка перфекционизму, осећају кривицу. Склоне су самосаботажи. Ако оба партнера пролазе кроз сличне унутрашње борбе, могу несвесно подстицати једно друго на негативна понашања, попут изолације, деструктивне критике или чак емоционалне манипулације.
Уместо да једно друго подстичу на раст и промену, партнери могу потврђивати међусобне несигурности, несвесно их продубљујући. На пример, ако један партнер стално сумња у своју вредност, а други има исти проблем, тешко ће моћи да пруже међусобну сигурност и подршку.
Да ли овакве везе постају токсичне
Веза може постати изразито дисфункционална ако:
партнери стално „вуку“ једно друго на дно, уместо да се подстичу на напредак
страх од губитка везе спречава обоје да поставе здраве границе
негативне емоције, попут љубоморе, зависти и несигурности, доминирају интеракцијама
партнери користе међусобне слабости за емоционалну манипулацију или контролу.
Како спречити продубљивање патологија
Партнери треба да раде на свом самопоуздању независно једно од другог, кроз терапију, интроспекцију и лични раст. Постављање здравих граница помаже у избегавању зависности омогућава здраву индивидуалност унутар везе.
Преузмите андроид апликацију.
