Kad se junaštvo i čovekoljublje sretnu u jednoj osobi, u vihoru strašnog rata, onda se to zove viteštvo.
S proleća 1916. godine na granici okupirane Srbije i neutralne Grčke ušančila se dobro opremljena bugarska vojska. Nemci su svoje snage prebacili na Zapadni front, ali su ostavili oficire koji su komandovali Bugarima. Nasuprot njima, saveznici su u Solunu imali srazmerno male snage.
Na sve to, uveliko se razmišljalo, za šta se naročito zalagala Velika Britanija, da se Solunski front jednostavno zatvori, ili ukine, a da se sve snage prebace na zapad, gde će, po mišljenju britanskih i dobrog dela francuskih stratega, imati da se odluči i prelomi sudbina rata. Ipak, na zahtev srpske vlade i dela francuskih vojnih zapovednika, front je opstao. Nije beznačajna ni činjenica da su saveznici kuburili s brodovima, pa nisu mogli da izvedu dopunu jedinica i pozadinskih potreba tolikog obima. Front je opstao, a zapovednik savezničkih snaga u grčkoj, general Moris Saraj, odlučio se na napad.Iako se znalo da su snage za to nedovoljne, srpske jedinice, koje su viđene kao udarna pesnica, počele su da se primiču Meglenskim planinama.
Pijana ofanziva
Nezgoda je bila što su napad pripremali i Bugari, kako bi saveznike saterali u more dok još nisu stigli da srede svoje redove. Tako su 17. avgusta napali na liniji Bitolj–Lerin–Ostrovsko jezero. Naišli su na nedovoljno opremljenu Dunavsku diviziju i četnički odred vojvode Vuka. Posle teških borbi, Bugari su zaustavljeni, na jedvite jade. Dunavska divizija je dobila naređenje da drži položaje do dolaska pojačanja, ako je potrebno, do poslednjeg čoveka. Položaji su se nalazili u širem reonu sela Gorničeva.
Pojačanje je bilo na putu, u usiljenom maršu. Stizao je i čuveni Drugi gvozdeni puk, u sastavu Moravske divizije. Rasporedili su se na bezimenom visu severno od Gorničeva. A u jurišnom odeljenju Gvozdenog puka bila je i Milunka Savić, podnarednik.
O njoj su se ispredale legende. A ona je svojim ponašanjem i stavom tome uveliko doprinosila. To joj je bio već treći rat, a činila je čuda od junaštva.
Sa sobom je uvek nosila četiri bombe, „kragujevke”. Ako je negde trebalo razoriti mitraljeski položaj, osmatračnicu, uhvatiti živog čoveka, ona je bila tamo. Dopuzala bi do neprijateljskih rovova i zemunica, te sa nekoliko precizno bačenih ručnih bombi toliko prestrašila bugarske vojnike da bi oni iskakali podignutih ruku. Potom bi ih uredno razoružala, pa sprovela do štaba puka. Bugarski vojnici bili su uglavnom vrlo iznenađeni kada bi shvatili da ih je zarobila žena. Tako je neki poručnik po dovođenju u štab plakao kao malo dete. Preklinjao je prisutne da pišu da ga je zarobio Milun, a ne Milunka. Ako preživi rat, više ga neće primiti u službu ako se dozna da ga je zarobila jedna žena.
I sada je ta žena na čelu svojih saboraca upadala u bugarske rovove i sejala smrt. Ipak, čekali su početak protivnapada. A nju su 12. septembra najavili topovi. Prvi put od početka rata, srpska vojska nije morala da štedi topovsku municiju, već je tokom artiljerijske pripreme temeljno preoravala bugarske položaje.
Milunkin Drugi puk našao se na položaju kod sela Cerova. Decenijama kasnije svedočila je da su to bili najteži dani njenog vojevanja. Bugari su krenuli u očajnički napad. Prvo su napali susede Gvozdenog puka, Dunavce. Njihove predstraže su isekli na komade i krenuli dalje. Navalili su na Topličane, na Drugi puk
Bugarski oficiri bili su u pozadini, terali su svoje vojnike u napad. Pištoljima. Poneki je i pucao u leđa kolebljivcima. Milunka i njeni saborci Topličani gledali su iz rovova kako ka njima ide talas za talasom. Bili su to zbunjeni, pijani ljudi. Pre juriša im je očigledno podeljeno dodatno sledovanje rakije, čisto hrabrosti radi. Ljuljali su se u hodu, pevali „Šumi Marica krvava”, urlali „Ure, ure”. Topličani nisu pucali, čekali su Bugare da priđu. Tek kada su dobrano zašli u domet, osuli su brzu paljbu.
Milunka je malo pucala, malo bacala bombe. Bugari su padali kao snoplje. Pred srpskim rovovima gomilali su se leševi. Ponegde su već ležali u brdima. Milunka Savić je u jednom trenutku jednostavno prestala da puca. Sažalila se. Nije mogla da puca u pijane ljude. Grehota je, kako je kasnije svedočila. Kako je utihnula njena puška, prestali su da pucaju i njeni saborci. Bugari, zbunjeni, odvukli su se na početne položaje. U povratku, ubili su i neke od svojih posebno revnosnih oficira. Tek, više nije bilo masovnih juriša.
Mačku o rep
Tek da ne bude dosadno, Milunka i njeni su potom u pozadini hvatali pse i mačke. Za repove bi im vezali prazne konzere, pa ih posle pola noći, kada je najslađi san, puštali ka bugarskim rovovima. Usput bi opalili plotun. Konzerve su zveketale u mraku, dok su Bugari, potpuno uvereni da su Srbi krenuli u protivnapad, do zore osipali paljbu iz svega što imaju. Milunka i njeni saborci samo bi legli da spavaju. Ujutru, kada bi Bugari videli o čemu se radi, iz rovova bi se čule psovke.
Krajem septembra, pošto je srpska vojska slomila bugarsku ofanzivu i krenula u protivnapad, došlo je do ogorčenih borbi u luku Crne reke. Kako je dve decenije kasnije svedočila novinaru „Pravde”, od Bitolja do Đevđelije Bugari su imali neprekinute rovove.
Na nekoliko mesta srpski vojnici uspeli su da se uvuku u bugarske rovove. Srbi i Bugari našli su se jedni pored drugih. Milunka Savić zvala je podnarednika Golubovića da zajedno pređu kod neprijatelja i pozovu ih na predaju, da se izbegne krvoproliće. Ovaj nije hteo, ni po koju cenu. Tek, javio se neki Rom iz Vranja: „Gospodine podnaredniče Milune, ja ću s tobom“.
Pošli su, preskočili u bugarski rov. Ubrzo su naišli na bugarskog stražara. Naslonio se na pušku, odupro o rov, pa spavao kao top. Milunka mu se prišunjala, trgla mu pušku, pa se Bugarin tek tada probudio. Pretrnuo je od straha, potpuno ubeđen da mu je kucnuo sudnji čas. Počeo je da kuka i moli Milunku i onog Vranjanca da ga ne ubiju. Ona ga je smirila kako je znala i umela, objasnila mu položaj Bugara. Spasa im nema, svi će da izginu, pa je bolje da se odluče na predaju. Ovaj se nije dugo predomišljao. Pristao je, pa dodao:
„Sega ću da javim i na drugovite iz moja rota“.
Bugarski stražar je imao samo jednu molbu. Da Milunka nekako zagovara njihovog komandira, koji je u tom trenutku bio na osmatračnici, sve dok oni ne umaknu na srpsku stranu.
Dogovor
Milunka je klimnula glavom i odmah se uputila ka osmatračnici. Vranjanac se od straha sledio, nije uspeo da mrdne, ama ni da pokuša da je spreči. Ova je već bila kod bugarskog komandira. Ispričala mu je potresnu priču, da je rodom iz Kruševca, da je devojka, te da se uželela roditelja. A kako će da vidi staramajku i ostarelog oca, osim ako se preda. A neće sama, nego tu priliku čeka još mnogo srpskih vojnika, samo da bi se vratili svojim kućama što pre. Oficir je slušao Milunku bez reči, samo s blaženim osmehom. Mora da je već video sebe kako u štab privodi gomilu srpskih vojnika. Sledstveno tome, sleduje mu i viši čin. Možda i povlačenje iz rovova, što da ne?
Za to vreme, bugarski vojnici su jedan za drugim bežali u srpske rovove. Milunka je postigla sporazum s Bugarinom. Dogovorili su da u ponoć čeka sa svojim drugovima pod obližnjim drvetom, a on će da dođe i sprovede ih u štab. Bez ikakve pretnje, podrazumeva se. Jedino će morati da ih razoruža.
Sporazum je potvrđen salutiranjem i stiskom ruke, pa je Milunka već stala da se odaljuje od osmatračnice. Utom, odjeknuo je nekakav zveket. Neko od bugarskih prebega je ispustio deo opreme. Očas posla, oficir je shvatio da je u pitanju prevara. Naredio je brzu paljbu. Milunka je trčala, Vranjanac ju je bodrio iz rova. Bila je udaljena svega nekoliko metara od spasonosnog grudobrana, kada ju je stigao metak. Ipak, uspela je nekako da se dotetura i surva u srpski rov. A tamo su je čekali prebegli Bugari, njih dvadeset i trojica na broju. Oni su je i odneli do previjališta. Već sutradan, za ovaj podvig pomenuta je i pohvaljena u dnevnoj naredbi komandanta Prve armije generala Petra Bojovića.
Pobeda u Gorničevskoj bici 1916. godine bila je prva bitka između srpskih i bugarskih jedinica na Solunskom frontu. I prva pobeda srpske vojske. Usledio je pakao Kajmakčalana, ali to je već neka druga priča. Ili priče…
Preuzmite android aplikaciju.
