Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je danas da izvoz srpskog IKT sektora ove godine beleži rast od čak 40 odsto, kao i da je donošenje Zakona o informacionoj bezbednosti, čiji je nacrt na javnoj raspravi i predviđa formiranje Kancelarije za informacionu bezbednost, suštinski važan za razvoj, održivost i bezbednost IT sistema ključnih za funkcionisanje Srbije.
„Interesantno je da smo do sada imali godišnji rast od oko 25 odsto, kada je reč o izvozu IKT sektora, a ove godine imamo rast od čak 40 odsto. Prošlogodišnji rezultat, kada je u pitanju izvoz od 2,7 milijardi bio je rekordan. Najviše se izvozi u SAD, Englesku i Švajcarsku. Veoma je važno da je suficit veliki – od 1,4 milijarde koliko je bio izvoz za ovaj period ove godine, je 1,24 milijarde suficit“, rekao je Jovanović za Tanjug.
Kako je naveo, povećan izvoz srpskog IKT sektora rezultat je razvoja inovacija.
Ministar je naveo i da je učešće IKT sektora u BDP-u otišlo na 11 odsto i da Srbija postaje prepoznatljiva kao zemlja IT-a, tehnologije i razvoja.
„To je veoma značajno, jer zahvaljujući inovacijama mi stvaramo tu dodatnu vrednost i zahvaljujući tome mi i unapređujemo našu privredu i infrastrukturu. To će dalje dovesti do rasta standarda i rasta plata i penzija u Srbiji“, istakao je ministar.
Jovanović je rekao za Tanjug da nacrt Zakona o informacionoj bezbednosti predviđa usklađivanje sa tzv. NIS2 direktivom Evropske unije i da se mora pratiti korak kada je u pitanju zaštita podataka, zaštita IT sistema i kontinuirano pružanje IT usluga.
„Suštinski je bitno da donesemo ovaj zakon, koji definiše šta sve i pravna lica, pogotovu ona koja su prioritetna i važna za Srbiju, kao što je recimo sektor energetike, saobraćaja, zdravstva, vodoprivrede, ali i šta javna uprava i ministarstva – treba da urade da bi zaštitili podatke i građana i privrede. Sve se to radi i da bi javni IT sistemi, koji su se toliko raširili i razvili, bili održivi i kako ne bi bili kompromitovani“, istakao je Jovanović.
Kaže da nacrt zakona predviđa formiranje Kancelarije za informacionu bezbednost, koja će raditi i preventivno sa svim privrednim subjektima koji imaju IT sisteme i koji su u duhu ovog zakona prepoznati kao prioritetni.
„Ako dođe do nekih problema, Kancelarija za informacionu bezbednost se uključuje. Po ovom zakonu ti incidenti su podeljeni na četiri nivoa – nizak, srednji, visok i veoma visok. U prva tri slučaja se uključuje Kancelarija, a ako se desi neki problem koji je veoma visoko rangiran, tada se uključuje Vlada Srbije i preuzima koordinaciju svih državnih organa u rešavanju tog problema“, rekao je Jovanović.
Kao primer razvoja Srbije, naveo je i podatak da je MUP izdao dozvole za probnu vožnju za dva autonomna vozila u Srbiji.
„Zašto je to bitno? Zato što vrednost tržišta autonomnih vozila, odnosno softvera koji omogućavaju autonomnu vožnju je u ovom trenutku oko 100 milijardi evra i najveće svetske kompanije dosta ulažu u razvoj softvera koji nije jednostavan i koji se zasniva na veštačkoj inteligenciji kako bi vozila mogla samostalno da se kreću. Izdavanjem ovih probnih dozvola mi otvaramo vrata za mnoge kompanije koje žele da svoj razvoj imaju u Srbiji i to će dalje pokrenuti razvoj našeg IKT sektora“, istakao je Jovanović.
Kako je naveo, pomenute dozvole odnose se na nivo – tri autonomne vožnje, odnosno da u vozilu mora da postoji vozač koji bi u slučaju problema preuzeo komande.
Prema njegovim rečima, plan je da do Ekspa 2027. godine dobijemo i najviši, peti nivo autonomne vožnje, tj. da imamo autonomno vozilo koje može da ide u potpunosti bez vozača.
Jovanović je rekao da je Državni data centar u Kragujevcu dobio sertifikat N56, što predstavlja, kako kaže, najviši nivo pouzdanosti čuvanja opreme i podataka za ljude iz IT sveta.
„Sertifikovala nas je firma iz Nemačke i to će nam dodatno otvoriti vrata i za nove korisnike, pogotovo komercijalne korisnike Državnog data centra u Kragujevcu. Očekujem da će se mnoge firme, kao što je to uradio Oracle, javiti da čuvaju svoje podatke u Kragujevcu“, naveo je ministar.
Jovanović je najavio da bi do kraja 2025. godine brz internet trebalo da bude uveden u 99 odsto sela u Srbiji.
Preuzmite android aplikaciju.
