Baš kao i njegove “kolege” iz DOS-a 5. oktobra 2000. godine, Jovanović je ostvario veze sa osuđenim kriminalcima iz podzemlja.
Koalicija NADA i njen predstavnik Miloš Jovanović uspeli su nekako na prethodnim izborima da preskoče, ionako mali izborni cenzus, i uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije i Skupštinu grada Beograda.
Tokom kampanje Jovanović i njegov DSS pokušali su da se predstve kao desni centar i tako privuku patriotski deo biračkog tela, iako je Jovanovićev deda bio zakleti komunista koji se borio protiv ravnogorskog pokreta i tako svom unuku omogućio lagodan život u centru Beograda, studije na Sorboni, kao i profesorko mesto odmah posle završenih doktorskih studija.
Međutim, onog trenutka kada su uspeli da preskoče izborni prag i osiguraju sebi mesto u republičkom i gradskom parlamentu, “umerene patriote” iz DSS-a su pokazale svoje pravo lice. Za istim stolom se našla Đilasova opozicija i Jovanovićeve kvazipatriote kako bi napravili dogovor kako da pomognu Borisu Tadiću da i njegova lista, koja je ostvarila očajan rezultat na izborima, nekako pređe cenzus i uđe u Skupštinu grada Beograda.
Veze sa podzemljem
Dodatni problem je što je predsednik DSS-a spreman po svaku cenu da se dokopa fotelje i gradskog budžeta. Baš kao i njegove “kolege” iz DOS-a 5. oktobra 2000. godine, Jovanović je ostvario veze sa osuđenim kriminalcima iz podzemlja, za koje će se verovatno u budućnosti ispostaviti da će ponovo biti osuđivani za razna krivična dela.
U prilog tome govori i fotografija sa proslave u prostorijama koalicije NADA, koja je organizovana zbog prelaska cenzusa. Na fotografiji se vidi Miloš Jovanović sa Stevanom Argirovskim, pripadnikom navijačke grupe “Zabranjeni”, koji je osuđivan i zbog poslova sa narkoticima.
Argirovski je dospeo u žižu javnosti kada je 9. septembra 2011. godine, zajedno sa još nekoliko pripadnika navjačke grupe “Zabranjeni” izazvao masovnu tuču sa navijačkom grupom „Alkatraz“ u restoranu Sportskog društva Partizan u Humskoj ulici. Tom prilikom su korišćene palice, pirotehničke naprave, a teže je povređeno nekoliko osoba.
Nekoliko meseci kasnije, Prvi osnovni sud u Beogradu prihvatio je sporazum o priznanju krivice zaključen između Tužilaštva i petorice navijača Partizana, pripadnika navijačke grupe „Zabranjeni“. Tako su Stevan Argirovski, Aleksandar Pantelić, Danilo Rakočević i Dušan Prodanov za krivično delo nasilničkog ponašanja osuđeni na po deset meseci zatvora i izrečena im je zabrana prisustvovanja sportskim priredbama u trajanju od dve godine.
Postavlja se pitanje šta je osuđeni kriminalac radio u prostorijama koalicije NADA i kakve su njegove veze sa Jovanovićem koji je, što se vidi na fotografiji, u očigledno prisnim prijateljskim odnosima sa njim.
Đilasov lažni patriota
Poseban problem je Jovanovićeva spremnost da svim silama pokuša da pomogne Tadiću da se dokopa skupštinskih klupa a time i novca iz budžeta, čime je predsednik DSS-a samo potvrdio dosdašnje sumnje da je on ništa drugo do lažni patriota koji reaguje na svaki mig Dragana Đilasa. Jer kako drugačije objasniti njegovu podršku Tadiću čiji je najveći političiki uspeh uništenje DSS-a?!
I to nije sve što stoji između svake saradnje DSS-a i nekadašnjeg predsednika DS-a. I dalje nerešeno ubistvo pukovnika Državne bezbednosti Momira Gavrilovića samo je jedna u nizu stvari koja bi svakog moralnog u DSS-u odvratila od saradnje sa bilo kojim delom nekadašnje DS. Jovanović, međutim, nema nikakav problem s tim. A i zašto bi, kada on sa Tadićem ima mnoštvo sličnosti.
“Sličan se sličnome raduje”
Kada su 2008. godine albanski separatisti protivpravno proglasili nezavisnost tzv. države Kosovo, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić se sklonio u Bukurešt, a Jovanović je južnu srpsku pokrajinu “branio” iz Pariza.
U međuvremenu, stvari su se delimično promenile pa sada predsednik DSS-a Kosmet “brani” na Tviteru, iz udobne fotelje u svom stanu u centru Beograda. Ponekad to čini i na televiziji, gde često ističe da je bio pripadnik 63. padobranske brigade, vešto izbegavajući da spomene da je tu jedinicu ukinuo upravo Tadić, a vratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ne prećutkuje Jovanović samo to. Dok su mu s jedne strane “puna usta” odbrane Kosmeta, predsednik DSS-a izbegava da kaže da je Vikiliks objavio da je Tadić, koga sada Jovanović pokušava na silu da ugura u Skupštinu Beograda, znao da će albanski separatisti proglasiti nezavisnost Kosova i da su ih Tadićevi saradnici molili da to učine posle izbora kako DS ne bi izgubio podršku u narodu. Jovanoviću to nije bitno, kao ni činjenica da su upravo Tadić i DS pregovore oko Kosmeta prebacili iz UN u EU i tako drastično otežali poziciju Beograda.
I nisu to jedine sličnosti. Tadić je ponizno ispunjavao svako naređenje iz zapadnih ambasada i izručivao Srbe tribunalu, ali je činjenica da je DSS poslao više srpskih generala u Hag. Ne treba zaboraviti ni privatizaciju kojom je srpska ekonomija uništena, a 22 od 24 spornih privatizacija sprovedene su upravo za vreme režima DSS-a.
Na kraju s jedne strane stoji Kosmet, optužbe za genocid u Srebrenici, uništavanje srpske ekonomije, devastacija Vojske Srbije, štrajk Crvenih beretki, nerešeno ubistvo Momira Gavrilovica. S druge strane tu je budžet Grada Beograda. Jovanović očigledno nema dilemu za koju stranu će se opredeliti.
Preuzmite android aplikaciju.
