Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић изјавио је данас да ће Србија до 2030. изградити два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду, као и да ће да прошири капацитете дата центара у Београду и Крагујевцу са подизањем снаге на више од 200 мегавата.
Јовановић је, на представљању националне стратегије „Србија 2030“ у Палати Србија, истакао да је план да се до 2035. године повећа укупна снага дата центара на један гигават, значајно прошире национални суперкомпјутери, као и да се изгради Национални центар за информациону безбедност у Крагујевцу.
„У овом тренутку у Крагујевцу капацитет свега 14 мегавата. То значи да наши подаци остају у нашој земљи сигурни, заштићени и доступни, а да отварамо врата за многе стране компаније које желе да чувају податке на безбедан начин у Србији“, рекао је Јовановић.
Када је реч о даљим пројектима, навео је да је план да се до 2035. године повећа укупна снага дата центара на један гигават.
Јовановић је навео да кроз стратегију „Србија 2030“ сајбер безбедност постаје један од кључних државних приоритета.
Нагласио је да ће се у оквиру тога у Крагујевцу изградити Национални центар за информациону безбедност, како би се штитила држава, институције, подаци и приватност грађана, али и како би држава успешно одговорила на све нападе у сајбер простору.
„Стратегија ‘Србија 2030’ је визија Србије која не каска већ води. Србија која чува своје податке, јача своју науку, отвара нова радна места, помаже домаћој привреди и штити грађане. Технологија није циљ, вештачка интелигенција није сама по себи циљ. Циљ је Србија у којој технологија служи обичном човеку, да живот буде лакши и бољи, а привреда много конкурентнија“, казао је Јовановић.
Према његовим речима, Србија је у последњој деценији показала визионарски дух у развоју дигиталне инфраструктуре, постала пионир у региону у примени вештачке интелигенције и стекла статус технолошки суверене и безбедне државе.
„Припремили смо стратегију Србија 2030 са јасном свешћу да су знање, подаци и технологија кључни ресурси модерне државе. У свету убрзаних промена, геополитичких изазова и технолошке конкуренције, наш одговор је кроз ову стратегију одлучан. Желимо изградњу суверене, безбедне, иновативне, дигиталне Србије, државе која сама управља својом будућношћу“, навео је Јовановић.
Он је указао на речи председника Србије Александра Вучића да ће у наредних 10 година вештачка интелигенција постати кључни фактор производње, као и да ће само оне земље које успеју да интегришу вештачку интелигенцију у индустрију, у јавну управу, у науку, у производњу остати конкурентне и дигитално суверене.
„Да би држава примењивала вештачку интелигенцију, мора имати сопствене темеље, сопствене дата центре, сопствене системе и контролу над подацима, јер без података нема примене вештачке интелигенције“, рекао је Јовановић.
Према његовим речима, вештачка интелигенција значи паметнију енергетику, саобраћај и пољопривреду, да се ради ефикасније, да се рационалније користе ресурси и да се планира боље.
„Вештачка интелигенција, између осталог, значи и напредније здравство, раније откривање болести, брже дијагнозе, персонализоване терапије и паметне болнице. Вештачка интелигенција значи да јавна управа буде бржа и транспарентнија, доступнија грађанима у сваком тренутку, да човек буде у центру, а не папирологија“, навео је он.
Како је истакао, до 2030. кроз националну стратегију планирано је значајно проширење националних суперкомпјутера на више од 2.000 графичких процесора са платформама за приступ најмоћнијим алатима савременог доба.
„Тиме правимо нашу базу за научна истраживања, поспешујемо иновације у индустрији и примену вештачке интелигенције у различитим секторима. Посебан фокус у наредном периоду усмерићемо на развој и дизајн чипова као стратешку област, кључну за технолошку независност и економију засновану на знању“, додао је Јовановић.
Такође, истакао је да је посебно важна ствар да српски језик мора имати своје место у свету вештачке интелигенције.
„Зато развијамо велики језички модел за српски језик, да наш језик, наше писмо и култура, наши дијалекти и изговори буду равноправни у времену вештачке интелигенције. Велики српски језички модел значи да имамо боље електронске услуге, паметније учење и ефикаснији рад институција и развој нових домаћих дигиталних производа“, рекао је Јовановић.
Додао је да ће Србија до 2030. године, захваљујући свом знању и својим талентима кроз националну стратегију, постати глобални лидер у области дигитализације и примени вештачке интелигенције и иновативно-креативне економије засноване на знању.
„На међународној сцени ћемо предњачити као дигитално друштво и извозни гигант у области националних патената базираних на вештачкој интелигенцији, а наша земља ће бити сврстана у ред најперспективнијих иновативних нација у будућности“, рекао је Јовановић.
Чадеж: Национални језички модел за вештачку интелигенцију до Експа 2027. године
Преузмите андроид апликацију.
