Јован Миленко Грчић (Черевић, 9. децембар 1846 — Черевић, 29. мај 1875) био је српски песник и доктор медицине.
Српску основну школу Јован је завршио у Черевићу, у немачку ишао у Петроварадину. Пет разреда гимназије затим завршио у Новом Саду, завршна три разреда у Сегедину и Пожуну/Братислави (1864-67), тада већ под србизованим презименом Грчић. У Бечу студирао медицину као стипендиста Матице српске (1867-1874) године. Тамо је био кућни прецептор (учитељ) у кући трговца Ђоке Милићевића, родом из Лаћарка. Био је један од најактивнијих чланова и тајник (секретар) српског студентског удружења „Зора“ у Бечу.
Име Миленко је песник додао себи по имену девојке коју је једино истински волео.
Називали су га ,,фрушкогорским славујем“, а његова несуђена драга била је две године млађа од песника, умрла је 28. маја 1863. године, у шеснаестој години живота.
Јован јој је посветио омањи циклус љубавних песама, али овековечио је успомену на њу и у свом имену: ”Од имена твог Милено… Миленком се покрстио!”.
Као гимназијалац у Новом Саду објавио је прве стихове у руком писаном часопису „Пупољак“.
Због туберкулозе, која му од детињства прети, прекинуо је студије, и вратио се мајци, која га смешта у шумску тишину Беочинског манастира. Умро је у родном Черевићу, али је сахрањен је уз манастирску беочинску цркву, са Змајевим стиховима на споменику (…»Гора ти чува тело, а спомен Српство цело!«). Његови заостали рукописи изгорели су у рату 1914. године. Неки од заосталих рукописа су пронађени и чувају се у Завичајном музеју Черевића.
Улица у којој је рођен Јован Грчић Миленко, иначе главна улица, се сада зове његовим именом. У његовом родном месту Черевићу такође постоји музеј са његовим именом и Основна школа у Беочину, такође, носи његово име.
Преузмите андроид апликацију.
