Stručnjak za bezbednost dece na Internetu Katarina Jonev izjavila je danas, povodom predloga Vlade Australije da se od naredne godine uvede zabrana da deca mlađa od 16 godina ne mogu da pristupe društvenim mrežama, da će to zavisiti isključivo od društvenih mreža kojima će se australijska Vlada obratiti, odnosno da država ne može da propiše kako to tehnički da se izvede.
„Mi opet dolazimo u tu situaciju da društvene mreže i njihova dobra volja će biti ta koja će odlučiti da li će na ovakav način moći da se zaštite deca, a ako mi dozvolite da podsetim, uprkos svim pričama koje proteklih nekoliko godina u javnosti se plasiraju, pa čak i u medijima, pa i u političkim krugovima na globalnom nivou društvene mreže imaju jako veliku moć, imaju jako puno uticaja“, rekla je Jonev za Tanjug.
Dodala je da postojeći problem nije od juče, već da postoji proteklih 10 godina.
Podsetila je da je zbog TikTok izazova, poput „blackout challenge“ odnosno izazova gušenja, na stotine dece izgubilo život na globalnom nivou, kao i da je do smrtnog ishoda došlo i u Srbiji.
„Šta je tada uradio TikTok? Rekao je ‘pa evo, mi ćemo sad da poboljšamo bezbednost dece’. Kako? Predložili su meru da deci ispod 15 godina tamo nije mesto. Tehnički šta su uradili? Apsolutno ništa“, rekla je Jonev.
Ukazala je na to da je veoma diskutabilno kako bi u tehničkom aspektu moglo da se uvede ograničenje korišćenja društvenih mreža od strane dece, jer deca nemaju dokumenta osim pasoša.
„Naravno svaka društvena mreža ima tu opciju da dete treba samo da upiše broj godina, ali smo svedoci između ostalog i u našoj zemlji da nije preporučivo da dece ispod 13 godina budu na društvenim mrežama, ali nama danas armija dece od 7 i 8 godina imaju samostane profile i pitanje je da li roditelji uopšte znaju za njih. Tako da je veoma jednostavno nažalost da slažu za godine“, rekla je Jonev.
Dodala je da je ohrabrujuće to što se veštačka inteligencija brzo razvija i ona bi mogla da skenira fotografije i da ukoliko ustanovi da je to sadržaj osobe mlađe od 15 godina, automatski ukine profil.
Jonev je rekla da ni to nije najefektivnija mera, jer neka deca od 12 godina, izgledaju kao da imaju 18, a neka starija lica izgledaju dosta mlađe.
„Efektivna mera zapravo ne postoji 100 odsto sigurno i bezbedna ne postoji, ali se svi nekako tešimo da će nam društvene mreže pomoći malo kada su u pitanju bezbednost i privatnost, ali mnogo više mi moramo da uradimo, mi kao roditelji, mi kao stručnjaci, mi kao predstavnici medija, mi kao vladine institucije, da zapravo roditelje uključujemo u borbu za bezbedan internet dece, da ih ohrabrimo da se edukuju i da svoje znanje, svoju životnu mudrost prenesu na svoju decu“, naglasila je Jonev.
Ona je predstavila i podatke po kojima je svaki treći učenik u Srbiji doživeo neki oblik nasilja, uglavnom digitalno nasilje, 50 odsto dece uzrasta od 11 do 12 godina pre svega devojčice imaju problem u ishrani i sa sopstvenim samopouzdanjem i samopoštovanjem upravo zbog lošeg uticaja društvenih mreža.
„Deca koja su itekako prisutna na društvenim mrežama imaju mnogo manje od 13 godina. Deca se neretko zloupotrebljavaju u raznim kampanjama. Roditelji za to ne znaju. E to je nešto na čemu zapravo treba raditi, da se roditelji ohrabre, ne da se preplaše, nego da se ohrabre i da se usmere, da svoju decu usmere kako da na najbolji mogući način zapravo koriste sve blagodeti interneta i društvenih mreža, jer bez tog ohrabrivanja nećemo imati pozitivne efekte“, rekla je Jonev.
Ona je ukazala na to da postoje institucije koje brinu o bezbednosti svih ljudi i dece, a to je na prvom mestu Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), odnosno Uprava za visokoteknološki kriminal kojima uvek treba prijaviti najteže moguće slučajeve, zloupotrebe i prevare na internetu, a u to spada i seksualno iskorišćavanje dece na internetu.
Institucije koje takođe brinu o bezbednsoti svih ljudi i dece na internetu su Ministarstvo telekomunikacija, Nacionalni kontakt centar za bezbednost na internetu čiji je bespaltan broj 19833 koji roditelji i deca mogu pozvati kako bi zatražili pomoć ili informacije, RATEL je takođe zadužen za bezbednost naših informacionih sistema.
Treba ohrabriti decu da prijave u slučaju da postanu žrtve na internetu i na društvenim mrežama, da ne ćute, da ne drže to u sebi.
„Ne moraju uvek da se otvore svom drugu ili drugarici. Ali roditelju ili nastavniku itekako da“, rekla je Jonev.
Ona je podsetila i da je na internetu globalna publika i da komentari ostaju na internetu trajno te da vršnjačko nasilje zbog toga nije isto sada kada mnogo više ljudi može videti negativne komentare i govor mržnje, nego ranije kada bi negativan komentar čulo samo par prisutnih ljudi.
„Ovi komentari ostaju prosto na internetu. Jako veliki broj ljudi vidi, pogotovo vršnjaka. I normalno je da dete ne zna kako da reaguje. I normalno je da će krenuti vršnjački pritisak kada će se dete samo povući u sebe. E to ne smemo da dozvolimo! Kada se dete povuče u sebe, kreće i depresija, i anksioznost, i razdražljivost i dete će se osećati usamljeno, isključeno. E to je zapravo uloga roditelja na prvom mestu. Opet, institucije tu manje delaju“, rekla je Jonev.
Dodala je da porodica tada treba da bude prva instanca za pružanje pomoći detetu, druga jeste škola.
„Zajedničkim snagama zapravo da se izborimo da se dete ne oseća loše kada je žrtva na internetu. To je najbitnija stvar. Sada pričamo o vršnjačkom nasilju, ali kada je u pitanju ova druga vrsta nasilja na internetu, a to je mogućnost da neko od predatora, da li je pedofil, da li je kriminalac, da li je diler droge, da li je terorista, a dešava se itekako, da li su predstavnici sekte, kada oni kontaktiraju dete, tu uključujemo uz ove dve istance obavezno MUP“, zaključila je Jonev.
Beograđani koji su učestvovali u anketi Tanjuga mišljenja su da bi deci trebalo zabraniti pristup društvenim mrežama ili im makar ograničiti sadržaj kojem će imati pristup.
„Trebalo bi im zabraniti jer su premali da bi koristili društvene mreže. Na svakve opasnosti mogu da naiđu, seksualni predatori, raznorazne prevare i drugo. I stariji ljudi budu prevareni, kako ne deca“, kazao je jedan od učesnika u anketi.
Da bi pristup društvenim mrežama trebalo zabraniti deci, saglasan je i njegov sugrađanin koji naglašava da su društvene igre koje su se igrale pre desetak godina mnogo bolje.
„Trebalo bi više da se druže između sebe, da se igraju žmurke, lozinke i tako te neke igre kao što smo mi igrali sa 11, 12 godina. Kakve društvene mreže, to će nas unazaditi“, naglasio je.
Kada je reč o opasnostima kojih ima na društvenim mrežama, kaže da se mogu kriti „razni manijaci“.
Sugrađanka smatra da bi deci trebalo ograničiti sadržaj i da mogu da koriste društvene mreže uz nadžor roditelja.
„Trebalo bi da se ograniči i da bude pod nadžorom roditelja jer ako se dopusti deci sav sadržaj može više da im naškodi, nego da im doprinese. Potrebno je da se opredele za neki kvalitetniji sadržaj, kao na primer za obrazovanje, to je odlično, ali mogu naići i na neprimeren sadržaj i zato bi trebalo uvesti restrikcije“, poručila je.
Očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na državnim putevima
Preuzmite android aplikaciju.
