Почетна > Спорт > Кошарка
Кошарка

Јокић: Моја највећа награда у кошарци је сребрна медаља са Србијом у Рију

Никола Јокић, је први кошаркаш који је са ових простора освојио МВП награду у НБА лиги и слободно се може рећи један од најбољих кошаркаша рођених на овим просторима. Центар Денвер Нагетса говорио је за телевизију „Арена спорт“ и открио како је из „првог лица“ изгледала изградња његове кошаркашке каријере.
Јокић
Фото: Танјуг/AP/Tony Gutierrey

Пре свега, како је уопште могуће да неко може да буде толико равнодушан према чињеници да је изабран за МВП најквалитетније кошаркашке лиге на свету.

„Нисам том признању придавао неки превелики значај, али кад сам видео и схватио ко га је све освајао пре мене, онда сам се пробудио. То су све играчи који ће остати запамћени као најбољи икада, њих ће се сећати до краја света и заиста је велика част бити у том друштву“, рекао је Јокић.

Пут од буцка који не може да пронађе друштво за играње баскета до најбољег кошаркаша света Никола Јокић је прошао за равно десет година, а да добар део тог времена није ни знао да ће бити професионални кошаркаш.

Чим сам дошао у Америку одмах сам желео да идем кући

„Током каријере сам променио свега два клуба, а тек у другој години боравка у Меги сам почео да размишљам како бих можда могао да живим од кошарке. Дошла је тада понуда Барселоне, али сам ја одиграо јако лоше против Цедевите и они су желели још мало да сачекају. Сећам се да ми је на полувремену те утакмице тренер Дејан Милојевић рекао: ‘Јока, ј….е, који ти је?“. Али ето, испоставило се да је то било добро, јер је онда дошла понуда Денвера“, истакао је Јокић, али и присетио да по доласку у Америку није баш све било идеално:

„Кад сам дошао овде одмах сам хтео да идем кући. Прва недеља тренинга, а око мене снажни и јаки играчи, куцају… Нисам знао језик, морао сам да мењам навике и мислим да сам последњу кока колу попио у авиону кад сам долазио у Америку, а дневно сам до тада пио две или три литре. Много ми је помогао помоћни тренер Огњен Стојаковић са којим сам се у почетку свађао, било је ситуација кад нисмо ни разговарали, а данас знам да је он међу најзаслужнијима за ово што сам постигао“.

Јокић је у НБА стигао некако „испод радара“, али је из године у годину његова каријера ишла само узлазном путањом.

„У НБА сам већ седму годину и у почетку нисам улазио на паркет, па сам онда играо само у ‘гарбиџ тајму’, после тога су се повредили неки играчи и ја сам добио прилику да играм коју сам искористи, ушао сам у прву петорку, онда из ње испао, па поново ушао… Рекао бих нека нормална узлазна путања“.

Сујеверје је код врхунских спортиста врло распрострањена појава, она им даје енергију и менталну снагу у најтежим ситуацијама, али Никола Јокић не размишља на тај начин.

„Немам никакве ритуале у смислу да прво обучем ову или ону патику, односно левом или десном ногом крочим на терен. Волим да пре утакмице шутнем са одређених позиција, да у меч уђем знојав, а не да се загревам првих неколико минута сусрета. Мислим да је главни ритуал тај да будем фокусиран. Да нападнем утакмицу, а не да она нападне мене“.

Можда се играм кошарке, али је та игра озбиљна

Стил кошарке који Јокић демонстрира нема још много играча на планети, па се, гледано са стране, стиче утисак да се Никола само игра, али је он у разговору са Едином и Колетом открио колико је заправо ту уложено труда.

„Дејан Милојевић ми је у Меги пружао слободу. Мислим да сам сачувао начин игре као у јуниорским данима, али сам га унапредио. Од мене се очекује да будем најбољи играч на терену, прихватио сам ту улогу и морам да дајем максимум. Не мислим да се играм кошарке, а и уколико се играм онда је та игра врло озбиљна. Осећам притисак приликом сваког шута или напада, желим стално да побеђујем, фокусиран сам на обавезе којих је заиста много. Сваки дан сам у теретани, радим на опоравку, а ево, мислим да у децембру нисам био кући пет или шест дана и понекад ми буде мука од кошарке. Рецимо, много волим сладолед, али и кад бих њега јео баш сваки дан и он би ми досадио и зато је веома важно да човек има неки хоби или вентил, а мој су коњи. Највећа узбуђена и разочарења сам доживео у коњичком спорту. Са својим пријатељима тугујем кад изгуби наш коњ, а кад победи славимо као да је Светско првенство. То је пасија и љубав која ме испуњава У томе уживам, а у последње време сам почео и много да читам, а волим и да пецам“.

Шетајући улицама Лос Анђелеса где је и рађен новогодишњи интервју Един и Коле су могли на лицу места да се увере колико је Никола Јокић популаран, чак и код навијача противничких клубова, јер њему прилази буквално на хиљаде љубитеља кошарке са жељом да се сликају или мало попричају.

„Све то утиче на човека. Не можеш да будеш исти као што си био пре. Промене те људи, промени те средина, па и у Денверу ме не гледају исто сада и као кад сам дошао прве године. Сигурно да сам током свих ових година изгубио пријатеље са којима сам одрастао, из Сомбора, али то је ваљда све нормално. Са некима престанеш да се чујеш, а почнеш са некима новима“.

У Рију сам схватио зашто су ватерполисти Србије најбољи на свету

Присетио се најбољи светски кошаркаш и Олимпијских игара у Рију где је са репрезентацијом Србије освојио сребрну медаљу и где су на њега посебан утисак оставили српски ватерполисти.

„Моја највећа награда у кошарци коју сам добио је сребрна медаља на Олимпијским играма у Рију“, рекао је Јокић, мало застао и наставио:

„А, да, и то МВП признање. Ипак, Олимпијске игре су нешто посебно, Видео сам тада наше ватерполисте који се држе заједно, како функционишу, како су се окумили. Сваки пут кад сам ушао код њих у собу унутра их је било десеторица. То заједништво је невероватно и због тога су вероватно најбољи на свету“.

НБА паркети су препуни врхунских играча, имена од којих застаје дах, али центар Денвера има специјалан савет за све младе играче који дођу у најјачу кошаркашку лигу на свету.

„Не смеш да размишљаш о томе ко је наспрам тебе. Гледаш само дрес и број на њему и ништа више. У супротном се изгубиш и заборавиш све што си знао. Почнеш да се им се дивиш, изгубиш жељу да се такмичиш и прихватиш да је тај неко бољи од тебе, а то није добро“, рекао је Јокић, а онда додао да ипак има једног играча којем се диви:

„Увек кажем, ако не волиш Стефа Карија, онда не волиш кошарку. То шта он ради је страшно“.

Bogdanović sa Lebronom u Lejkersima?

Преузмите андроид апликацију.