Вечита је тема годинама уназад различит квалитет производа за исток и запад Европске уније, а у Србији никада нису урађене анализе које би показале какво је стање на нашем тржишту.
На ово је упозорила Национална организација потрошача Србије (НОПС), истичући да анализа нема, већ да само постоје нагађања и субјективне оцене купаца.
Источни блок ЕУ водио је петогодишњу борбу да се забрани двоструки квалитет производа и заустави дискриминација потрошача. Више анализа у различитим државама показало је да је та пракса узела маха.
У Хрватској је, рецимо, утврђено да је од 26 производа чак 22 било лошијег квалитета него у Источној Немачкој. Међу њима су били нутела, детерџент аријел, хип дечја храна, вуди виршле итд.
Слично истраживање у Словачкој доказало је да је половина производа из њихових радњи било лошијег квалитета од истих у Аустрији. Овим поводом реаговала је и Вишеградска група затраживши да се се квалитет уједначи, бофл уклони са тржишта Источне Европе и да се двоструки стандарди казне.
После ових притисака, ЕУ је спровела велику студију која је показала да је у девет одсто производа установљен различит састав, али да то „не значи нужно и да је квалитет другачији”. До одступања у саставу, саопштили су, дошло је због навика и укуса потрошача на појединим тржиштима.
Међутим, ревизијом Директиве о непоштеној пословној пракси ЕУ је коначно, у марту 2019, забранила овакво понашање мултинационалним компанијама.
Директивом је прописано и да ће казне за произвођаче који пласирају двоструки квалитет бити до четири одсто њиховог годишњег промета. Од тада, међутим, није било довољно информација да ли се ово заиста и поштује, колико истраживања је спроведено у међувремену и да ли је и једна компанија прекршила нова правила и била санкционисана.
О порасту цена воћа због суше прочитајте овде.
Преузмите андроид апликацију.
